Претежно нестали

Приликом прошлонедељне посете Србији, хрватски председник Иво Јосиповић изјавио је да је за евентуално повлачење хрватске тужбе против Србије због агресије и геноцида предуслов да се реше одређена спорна питања, a пре свега питање несталих. При том је навео да се на подручју Хрватске још трага за 1.689 несталих, од којих за 953 из 1991. и 1992, претежно Хрвата, и за 736 из 1995, претежно Срба.

Одакле хрватском председнику ови бројеви и да ли су тачни? База за наведене податке је треће издање Књиге особа несталих за подручје Хрватске, са стањем на дан 30. априла 2012, чији издавач је Међународни комитет Црвеног крста (МКЦК), објављене у јулу прошле године. Ово издање садржи попис 1.868 особа које се воде као нестале и 454 особе за којима је отворен захтев за тражење посмртних остатака, или укупно 2.322 имена. Попис несталих за ову књигу прављен је по веома строгим правилима МКЦК, по којима само најближа родбина има право да отвори званични захтев за тражење, што је аутоматски искључивало спискове несталих које су прикупиле владине и невладине организације.

Упоређивањем пописа несталих из трећег издања ове књиге с Веритасовом евиденцијом, на којој се у време објављивања књиге налазило 1.995 имена несталих, Веритасову евиденцију пролазило је 760 особа са пописа несталих и 275 са пописа захтева за тражење посмртних остатака. Из тога произлази да се са Веритасове евиденције 1.035 особа налазило у тој књизи, а чак 960 није. Хрватска је страна у исто време трагала за 991 особом, и сви су се, колико ми је познато, налазили и у тој књизи.

Хрватска страна је два броја из трећег издања књиге несталих МКЦК-а узела као константе. Прва константа је 1.868 несталих, и од тог броја су почели одузимати број идентификованих од објављивања поменуте књиге. Тако се, за годину и по дана, стигло до броја којег је изнео Јосиповић. По нама, требало је почети одбројавати од укупног броја отворених захтева за тражење и захтева за тражење посмртних остатака, јер између те две категорије, с позиције српске стране, нема суштинске разлике, из простог разлога што је циљ да се пронађу посмртни остаци и једних и других и предају њиховим породицама ради сахране и коначног решења потраге.

Друга „мекша” константа јесте тврдња да су нестали из 1991. и 1992. претежно Хрвати, а нестали из 1995. претежно Срби. Квака се налази у речи „претежно”, јер претежно је све што је изнад 50 процената. Хрватска страна је све до појаве трећег издања књиге несталих излазила, и у јавност и према српској страни, са списком свих својих потраживања из целог рата. Тек када је, према трећем издању књиге, број тражених Срба дупло премашио број тражених Хрвата, хрватска страна је применила методу по годинама нестанка. Колико је оваква метота непоуздана и погодна за манипулацију најбоље илуструју прошлонедељни догађаји: у Машићкој Шаговини код Окучана ексхумирано је 19 посмртних остатака који припадају Србима које су припадници ЗНГ побили 18 и 19. децембра 1991, док су славили Св. Николу, а у Загребу је идентификовано 14 посмртних остатака Срба, од којих су петорица страдала такође 1991.

Тврдња хрватске стране, коју износи и њен председник, да су у прве две године рата страдали претежно Хрвати, требало би да поткрепи хрватску службену тезу о агресији Србије на Хрватску. Међутим, таква теза напросто није тачна пошто је демантује број и од 2.692 погинулих и несталих Срба на подручју Хрватске и бивше РСК у току 1991. године, од којих се још 664 води на Веритасовом (српском) списку несталих. Срби су гинули и у наредним ратним и поратним годинама, с тим да их је 1995. погинуло и нестало 2.330. Иако су се у последњој ратној години десили и „Бљесак” и „Олуја”, те године их је 362 мање страдало него 1991. Управо број страдалих Срба у првој ратној години иде у прилог српској тези о грађанском рату у Хрватској деведесетих прошлог века.

Иначе, у последњих дванаест година, из заједничких, масовних и појединачних гробница на подручју Хрватске и бивше РСК, ексхумирано је 1.290 посмртних остатака српских жртава, од чега је до сада 838 идентификовано.

Тренутно се на Веритасовом списку несталих налази 1.920 лица српске националности која су нестала у периоду 1991–1995. на подручју Хрватске и бивше РСК. Међу несталима је 1.317 цивила и 516 жена.

Информационо-документациони центар Веритас