Спринтери са торбама

Ва­ље­во – Ку­пи, обе­ћај, упр­о­па­сти или пре­про­дај и бе­жи. Ово је све при­сут­ни­ји мо­дел при­ва­ти­за­ци­је у ва­љев­ском кра­ју, и то пре све­га ка­да су у пи­та­њу стран­ци. Уз ча­сне из­у­зет­ке сло­ве­нач­ке ком­па­ни­је „Го­ре­ње“, ита­ли­јан­ског „Ва­ли­ја“, аустриј­ског „Аустро­тер­ма“ и још не­ких фи­р­ми, са оста­лим знат­но ве­ћим бро­јем ку­па­ца ко­ји су се „за­гле­да­ли“ у ов­да­шња пред­у­зе­ћа и фа­бри­ке ни­је би­ло пре­ви­ше сре­ће. Ка­да при­ва­ти­зо­ва­но пред­у­зе­ће поч­не да то­не, а рад­ни­ци за­пре­те ра­ди­кал­ним штрај­ко­ви­ма, ме­ђу пр­ви­ма са ова­квих „бро­до­ва”, бо­ље ре­ћи олу­пи­на, бе­же ди­рек­то­ри.

У нај­но­ви­јем слу­ча­ју по­сле гро­мо­гла­сне на­ја­ве да ће са сво­јим по­го­ном за про­из­вод­њу ХТЗ опре­ме у Ва­ље­ву све „по­зла­ти­ти“, ком­па­ни­ја „Бе­ма­ко” из Сло­вач­ке ни по­сле го­ди­ну да­на ни­је оства­ри­ла обе­ћа­ња. Око 130 за­по­сле­них пет ме­се­ци ни­је при­ми­ло за­ра­де, а у ме­ђу­вре­ме­ну ста­ла је и про­из­вод­ња, док је ди­рек­тор, по тврд­њи до­бро оба­ве­ште­них рад­ни­ка, по­бе­гао у Аме­ри­ку.

Са овом фи­р­мом про­па­ла је и ре­а­ли­за­ци­ја про­јек­та отва­ра­ња по­го­на за пе­де­се­так рад­ни­ка, ма­хом же­на, у се­лу По­ћу­ти, за шта им је град Ва­ље­во обе­ћао усту­па­ње већ са­гра­ђе­ног објек­та, а Аген­ци­ја за стра­на ула­га­ња (СИ­Е­ПА) одре­ши­ла ке­су у из­но­су од 4.000 евра за сва­ког но­во­у­по­сле­ног рад­ни­ка.

У ме­ђу­вре­ме­ну, из Сло­вач­ке се пи­смом рад­ни­ци­ма и јав­но­сти обра­тио Ла­ди­слав Ко­вал­ски, вла­сник „Бе­ма­ка“, ко­ји је об­ја­снио да су у пи­та­њу не­пред­ви­ди­ве по­слов­не пре­пре­ке и да ће бр­зо кон­со­ли­до­ва­ти фа­бри­ку, ис­пла­ти­ти рад­ни­ке и на­ста­ви­ти са про­из­вод­њом. Што се ти­че Жељ­ка Бо­жи­ћа, ди­рек­то­ра фи­р­ме, ка­зао је да он ни­је по­бе­гао, већ је узео од­су­ство због по­слов­ног пу­та у САД. Та­кво об­ја­шње­ње ни­ко од за­по­сле­них ни­је узео за озбиљ­но, док је град, не же­ле­ћи да ула­зи у ком­пли­ко­ва­не од­но­се, рас­ки­нуо уго­вор о усту­па­њу објек­та за отва­ра­ње по­го­на у По­ћу­ти.

Пре две го­ди­не у не­по­зна­том прав­цу не­стао је и та­да­шњи ди­рек­тор при­ва­ти­зо­ва­не „Но­ве Ср­би­јан­ке“. До­ду­ше, та­ко не­што мо­гло се и оче­ки­ва­ти, јер ка­да је по­че­ла де­мон­та­жа и се­ча ли­ни­је за про­из­вод­њу сво­је­вре­ме­но чу­ве­них со­ко­ва „злат­не ка­пи“ сви­ма је би­ло ја­сно да је то крај јед­ног ве­ли­ког ком­би­на­та ко­ји је био од ви­тал­ног ин­те­ре­са за цео ва­љев­ски крај и Ко­лу­бар­ски округ.

Ди­рек­тор Ан­тон Ва­љов, ко­јег је на то ме­сто по­ста­ви­ла бу­гар­ска ком­па­ни­ја „Ме­ди­ја свјат“, по­сле прет­ход­ног по­ли­циј­ског са­слу­ша­ња и хап­ше­ња због сум­ње за ви­ше кри­вич­них де­ла у ве­зи са по­сло­ва­њем фи­р­ме, јед­ног да­на, а да то ни­ко ни­је при­ме­тио, на­пу­стио је Ва­ље­во и оти­шао у не­по­зна­том прав­цу. У „Но­вој Ср­би­јан­ки“ оста­вио је пу­стош и око 40 то­на амо­ни­ја­ка ко­ји је, све до ле­то­шњег пре­та­ка­ња о тро­шку гра­да и од­во­же­ња на си­гур­но, цу­рио из до­тра­ја­лих ин­ста­ла­ци­ја фа­брич­ке хлад­ња­че. Пра­ва је сре­ћа што ни­је до­шло до ве­ћег еко­ло­шког ак­ци­ден­та, јер се у бли­зи­ни ове фа­бри­ке на­ла­зи ве­ли­ки број ку­ћа.

Сли­чан епи­лог био је и са ди­рек­то­ри­ма и вла­сни­ци­ма при­ва­ти­зо­ва­ног „Ва­ље­во­пу­та“, где су по са­зна­њу да ће са њи­ма би­ти рас­ки­нут ку­по­про­дај­ни уго­вор, због не­ис­пу­ња­ва­ња пре­у­зе­тих оба­ве­за, вла­сни­ци из Ма­ђар­ске на­про­сто по­бе­гли. Мно­го еле­гант­ни­је то су учи­ни­ли но­ви го­спо­да­ри Фа­бри­ке ви­ја­ка „Гра­дац“, „Кру­шик-аку­му­ла­то­ра“, „Елин­да“, кон­фек­циј­ског пред­у­зе­ћа „Узор“ и гра­ђе­вин­ског пред­у­зе­ћа „Ја­бла­ни­ца“.

Иза ова­квих „сприн­те­ра“ из ди­рек­тор­ских и вла­снич­ких фо­те­ља у Ва­ље­ву је оста­ло ско­ро 10.000 рад­ни­ка без по­сла. Хо­ће ли их на­ја­вље­ни но­ви за­ко­ни о ра­ду и сте­ча­ју, као и дру­ги под­за­кон­ски до­ку­мен­ти о при­вред­ним дру­штви­ма ура­зу­ми­ти и ухва­ти­ти за тре­ге­ре – оста­је да се ви­ди.