Половина ђака зна где да купи дрогу

Већ у другом разреду средње школе 13 одсто ученика признаје да завија џоинт, 15 одсто њих злоупотребљава лекове за смирење, 2,3 одсто ђака конзумира екстази, око 1,5 одсто средњошколаца узима кокаин и хероин, а око један одсто школараца има искуства са халуциногеним дрогама, показују резултати истраживања Европске агенција за реконструкцију које је спроведено на узорку од 3.000 ученика у Београду, Нишу и Новом Саду. Стручњаци Европске агенције за реконструкцију процењују да је четвртина свих адолесцената у Србији под ризиком да ће у једном моменту свог одрастања почети да експериментише са илегалним дрогама.

Анализирајући одговоре на питања – која је прва дрога ушла у ваш свет, истраживачи су дошли до закључка да су дечаци почели са канабисом, а девојчице са средствима за смирење. Ови подаци указује да су дроге одавно изгубиле статус "забрањеног воћа", јер сваки десети шеснаестогодишњак изјављује да му је кокаин "лако доступан", а сваки пети да лако долази до амфетамина. Томе треба додати и податак да више од 40 одсто ученика зна једно или више места где може да купи канабис, а на директно питање – где, они наводе и конкретне улице, паркове и школе где могу да набаве психоактивне супстанце.

Посебно забрињава податак да је чак 99 одсто тинејџера изјавило да "има пријатеље који су користили неке психоактивне супстанце", што значи да је много већи број оних који су имали искуство са наркотицима од оних који су спремни да то и признају. Не треба са ума сметнути ни чињеницу да је 70 одсто тинејџера на питање од кога сте добили прву дрогу одговорило – од пријатеља.

Радозналост је примарни мотив због кога тинејџери узимају психоактивну пилулу и повуку први дим марихуане, а злоупотреба психоактивних супстанци најчешћа је код ученика занатских школа, а употреба марихуане код оних ученика чији су родитељи високог образовног профила.

По подацима Градског завода за јавно здравље, број регистрованих зависника у сталном је порасту – у току претходне године 774 нова зависника потражила су помоћ у некој од београдских здравствених установа. Статистика овог медицинског завода сведочи да на хиљаду Београђана долази – од три до четири наркомана.

Анализа годишњег извештаја Градског завода за јавно здравље показује да је просечна старост регистрованих наркомана у 2006. години била 25,6 година – најмлађи зависник имао је 16, а најстарији 54 године. Иако помоћ стручњака најчешће траже особе старости од 25 до 29 година, у структури регистрованих наркомана уочава се кретање ка млађем узрасту, а искуство лекара говори да млади у "живо блато" зависности најчешће закораче на раскрсници основне и средње школе.

Подаци Градског завода за јавно здравље говоре да је крајем прошле године у Београду живело 5.618 регистрованих наркомана, а највећи број њих је у старосној категорији од 25 до 29 година. Они, међутим, скрећу пажњу на чињеницу да је број зависника од психоактивних супстанци неупоредиво већи од званичне статистике. Полна статистика сведочи да је однос регистрованих зависника три према један "у корист", односно – на штету мушкараца, а код млађих од 20 година тај однос је два према један. Највише регистрованих зависника живи на Старом граду, Врачару, Савском венцу и Звездари.

Међу регистрованим зависницима доминирају интравенски наркомани – око 85 одсто њих дрогу узима путем шприца, а следе политоксикомани, односно особе које мешају алкохол и психоактивне супстанце. Просечна дужина наркоманског стажа пре доласка на лечење износи између шест и седам година.