ММФ: Србији боље тек од 2018.

Ако је веровати проценама Међународног монетарног фонда, Србији неће бити ништа боље у наредних пет година. У редовном октобарском извештају ове међународне финансијске институције, који се бави главним економским показатељима до 2018. године, наша блиска будућност је поприлично црна. Што би рекли економисти „наше неравнотеже се настављају”.

Уколико се, међутим, узму у обзир најаве да држава прави озбиљно спремање у економији и да се прави фискална стратегија за наредне три године и уколико нам ММФ поверује да смо одлучни у намери да спроведемо реформе, можда њихов наредни извештај у априлу 2014. године буде показивао оптимизам у главним економским показатељима.

Можда једина светла тачка у овом извештају јесте инфлација, која је по стандардима развијених земаља и даље висока, али по ММФ-у ће бити за наше прилике у паду. С овогодишњих пет одсто, догодине би се зауставила на 4,8 одсто, затим би у наредне две године била четири, а онда би пала на 3,5 одсто.

ММФ нам, нажалост, не предвиђа веће стопе привредног раста. Овогодишња стопа раста од два одсто раста бруто домаћег производа мање више се пресликава и у наредном периоду и тек у 2018. години БДП би могао да се повећа за три одсто.

Бољитак ће се можда и осетити, јер ће БДП по становнику у овом периоду да се повећа са шест на 8.000 долара.

Инвеститорима, што страним што домаћим, нећемо бити интересантнији него сада. ММФ је инвестиције одмерио на петину БДП-а и тако с незнатним изменама остаје до 2018. године. И национална штедња остаје на нивоу од 12,5 одсто БДП-а. Стопа незапослености од 25 одсто такође се задржава и тек у 2018. години „пада” на такође великих 23,2 одсто.

Речју, и даље ћемо да сањамо лепшу прошлост из, на пример, 2007. године, када нам је БДП порастао 5,4 одсто и када су инвестиције достигле 29 одсто БДП-а.

Ова финансијска институција не види да ћемо смањити јавну потрошњу. Она ће, по њима, остати на садашњих око 47 одсто БДП-а.

По нас је поражавајућа и њихова процена о јавном дугу, који би с овогодишњих 66 одсто могао да нарасте на чак 87,9 одсто БДП 2018.

По ММФ-у, уколико се узме у обзир наш темпо задуживања и јавне потрошње, ми нисмо у стању да смањимо буџетски дефицит. Минус у државној каси с овогодишњи седам процената порашће на 8,2 одсто БДП. Висок нам је и дефицит текућег биланса, који с овогодишњих 7,5 може да нарасте на 8,8 одсто у 2018. години.

Мирослав Здравковић, уредник сајта макроекономија.орг каже да нас уз раст дефицита у јавној потрошњи и јавног дуга, и уз незнатни привредни раст, очекује и спољна неравнотежа мерена дефицитом текућег рачуна. Након пада од један процентни поен у идућој години (са 7,5 на 6,5 одсто БДП) опет ће повећања те неравнотеже у 2018. години од 8,8 одсто БДП-а.