Мост Земун–Борча у року, али можда скупљи

Изградња моста Земун–Борча неће захтевати више времена, али можда хоће више новца, признао је Александар Антић, министар саобраћаја. Без обзира на иницијативу кинеске компаније ЦРБЦ, извођача радова, да се продужи рок за завршетак целог пројекта, постигнут је договор да мост буде завршен до краја 2014, како је и било предвиђено. До тада ће бити саграђене и приступне саобраћајнице до Зрењанинског пута. Али, дуже ће потрајати радови на приступној саобраћајници од Зрењанинског до Панчевачког пута, најавио је Антић, након што је јуче са кинеским амбасадором Џанг Ван Сјуеом обишао градилиште.

Нови рок за завршетак тог дела такозване Северне тангенте биће, после преговора са Кинезима, утврђен анексом уговора, казао је Антић. У Дирекцији за грађевинско земљиште оцењују да би и та деоница, закочена проблемима са експропријацијом земљишта, могла бити спремна до августа 2015, али ће, како тврде, и без ње остатком тангенте моћи да пролазе возила.

– Проблем је настао због свега шест од неколико стотина парцела преко којих би требало да прође тангента. На тим плацевима су објекти за које су захтеви за легализацију одбијени, подигнути без дозволе. Али, власници су се жалили Управном суду, који нема законски рок до ког мора да оконча поступке. Чекајући да се спор с власницима тих плацева разреши, извођач није ни могао да отпочне радове на том делу тангенте, тако да кривица за кашњење није на њему – рекли су у Дирекцији.

Због тих објективних проблема на једној деоници, ЦРБЦ је покушао да наговори град и републику, чији је ово заједнички пројекат, да се рок помери за целокупну Северну тангенту. Правдајући се тиме да ће сва њихова оператива морати да остане овде дуже него што је било планирано, затражили су новац којим би покрили додатне трошкове. Антић је јуче казао само да ће се са Кинезима размотрити и оправданост тог њиховог захтева, али није прецизирао о коликој своти је реч. Посреди је осам до девет милиона долара, али тачан податак има Дирекција, наводе у градској управи. У Дирекцији, међутим, нису желели да открију колико тачно новца бимогли да дугују, ако се кинески захтев усвоји, Београђани и остали грађани Србије, јер кредит добијен од кинеске „Ексим банке” ће се враћати из оба буџета.

– ЦРБЦ је упутио неколико захтева за исплату на име додатних трошкова, али о укупној суми се сада не може говорити. Неколико тих захтева је одбијено, док се о осталима још одлучује. То је на међународном надзорном органу, компанији „Луис Бергер”. Тек када они обаве свој посао, моћи ћемо рећи да ли ће грађани морати ишта да плате– правдали су своје околишањеу Дирекцији.

У градској управи кажу да се „Луис Бергер” до сада сагласио са захтевима од око милион долара, али из те компаније још нисмо добили ни потврду ни негацију тог навода, ни два дана након што смо им упутили питања. Ни из компаније ЦРБЦ још нису послали одговоре на питања „Политике”. А она су се односила и на још један битан фактор у овој причи – да ли су тачне гласине да се отеже са исплатом подизвођача радова на овом пројекту, домаће фирме „Ратко Митровић нискоградња”.

Ни у том предузећу, као ни у Дирекцији, нису хтели да коментаришу нагађања о евентуалном заостатку у финансирању радова.

У градској управи, пак, тврде да задоцњења ипак има. Према њиховом објашњењу, новац из кредита за овај пројекат није на рачуну са којег ЦРБЦ може да га повуче по потреби. Уместо тога, одређени су датуми до којих се очекује да буде завршен известан проценат радова, на основу чега се исплаћује свота за трошкове. Међутим, наводе у управи престонице, ти датуми су одређени према радовима на мосту Земун–Борча, као и мостовима преко железничке пруге и канала Себеш, које изводи ЦРБЦ.

– Кинези мало касне, две-три недеље, незнатно за пројекте овог опсега. Због тога они, кад стигнемо до једног од тих датума, не могу добити комплетну предвиђену суму, него нешто мање новца. Наш подизвођач не ради на мосту, већ је задужен за саобраћајнице. Он је успео и да мало испредњачи у односу на планирану динамику радова. Зато је стигао до тачке која се очекивала тек за неколико месеци. Али, не може да добије новац за све радове које је извео, него мора да чека да ЦРБЦ добије нову траншу кредита, па још и мало умањену због благог кашњења, после чега прослеђује новац подизвођачу – тврде у управи града.

Да ли, ако је то тачно, „Ратко Митровић нискоградња” мора да захвата из сопствених средстава или да самостално узима кредите да би „држао корак”, уместо да прекине радове, у граду, како су рекли, не знају. ЦРБЦ је пре неколико дана саопштио да су, према подацима компаније „Луис Бергер”, закључно са првим октобром завршили 70 одсто својих радова, док је „Ратко Митровић” обавио тек 18,5 одсто својих задужења. Одговори на детаљнија питања о томе, међутим, не стижу ни из компаније „Луис Бергер” ни од Кинеза.