Новински дневник научних открића

На Сајму књига у Београду изложене су три књиге Станка Стојиљковића, оснивача и уредника научне рубрике „Политике”, готово две и по деценије, објављене у протеклих неколико месеци. Прва је џепно издање „Мозак на чипу” (Човек без будућности, будућност без човека), бестселера популарне науке на нашем језику из 2009. године, која је освежена и допуњена најновијим научним сазнањима. Друга jе „Србија до Шангаја” (Како је Универзитет у Београду доспео међу 500 водећих у свету), појавила се 15. августа, a трећа, „Алхемија науке”, изишла је два дана уочи сајма.

Оснивач научне рубрике „Политике” и њен уредник дуже од 24 године, у поднаслову треће књиге, своје сусрете с нобеловцима, водећим иностраним и врхунским српским истраживачима у земљи и расејању, назвао је „узбуђујућим открићима, задивљујућим сазнањима и изненађујућим увидима”. На готово 380 страница описана су несвакидашња достигнућа која су у највећем обиму објављена у нашем листу. На известан начин то је новински дневник одабраних збивања у која су се читаоци уз прве руке осведочили у данима и седмицама када су била у жижи јавности.

Штиво je подељено у три поглавља – Нобеловски висови, Прометејски усуд и Српски аргонаути – у којима је разврстано девет добитника нобеловског и сродних одличја, 19 научника из самог светског врха и 85 изабраних истраживача из Србије. У свим разговорима новинар настоји да од свакога саговорника сазна чиме је он допринео зидању свеколике куле знања од најдревнијих алхемичара до наших дана.

Откуда помињање алхемије?У позиву на читање, насловљеном Уместо добродошлице, аутор себи и другима поставља суштинско питање: За чиме су трагали алхемичари, скривени од знатижељних и злурадих очију? И у наставку одговара: „Приупитајте данашње научнике, и знаћете одговор. За најзапретанијим тајнама природе. Сасвим је свеједно како је ко своју жудњу за (од)гонетањем назвао и куда га је она водила. Вековима пречишћавана као вода скакутавог планинског потока, загонетка над загонеткама најдуже је голицала машту под именом камен мудрости. Пета суштина света. Од истих снова саткани, и савремени истраживачи настоје да проникну у то што ни ненадмашни умови 20. столећа. Упињу се да властитим умом завире у Творчеву промисао и да бакљу знања, угледајући се на свог претечу Прометеја, предају људима.”

Потписујући необично насловљену рецензију Парадоксолог на раскрсницама, академик Часлав Оцић наглашава: „Станко Стојиљковић,цели свој раднивек, стојећи на раскрсницама, пита се, и друге пита, о односу узрока и последице, објашњава и тражи од других објашњење појава и процеса, покушава да проникне у њихов смисао. Из љубави према истини и човекољубљу, у времену великог судара знања и приземног интереса, он неуморно истрајава на страни Давида против Голијата.”

Издавач је „Школски сервис Гајић” из Београда.

М. С.