Дискретна подршка Титу

Јованка Броз била је изузетно лепа жена и веома се пажљиво опходила према другима, готово другарски, а Титу је била огромна помоћ, каже Зорана Пурић, удовица Данила Пурића, некадашњег дугогодишњег главног уредника и директора „Политике”, од 1960. до 1965. године. Прву даму Југославије Пурићева је упознала 1970. године на пријему уприличеном за премијера Данске, који је долазио у Београд у посету Јосипу Брозу.

– Мој супруг у то време био је амбасадор Југославије у Данској и Тито нас је обоје позвао да дођемо код њега пре него што стигне дански премијер. Желео је да од Данила сазна што више о овој земљи и актуелним догађајима у њој како би могао да води разговор са премијером Данске – присећа се Пурићева свог првог сусрета са Брозовима.

У једном тренутку Данило Пурић пренео је председнику да пивара „Туборг”, иначе смештена недалеко од наше амбасаде у Данској, жели да поклони Титу пиво и чаше.

Тада је Јованка рекла: „О дивно, Тито, ми волимо пиво.”

– Ко воли пиво? Ти га волиш, а ја волим „чивас” – одговорио је Тито, на шта су се, како прича Пурићева, сви присутни насмејали.

После извесног времена у резиденцију су стигли људи из протокола, а затим и Данци.

– Према унапред направљеном распореду седења Тито и Јованка били су смештени у средину, поред Јованке сам седела ја како бих могла да помогнем уколико нешто запне у разговору вођеном на енглеском, мада је она научила тај језик, а до мене седела је супруга данског премијера, док су са Титове стране седели мушкарци. Јованка је све време разговарала са нама, била је насмејана и опуштена, али кад год би Тито застао у разговору са другим гостима због неког датума или имена, она му је шапнула потребан податак. Затим је настављала разговор са нама као да ништа није урадила. Била је велика помоћ супругу и имала је одличну пажњу, јер је могла да прати више разговора истовремено – прича Пурићева која је по професији професор филозофије и магистар социологије.

Други сусрет са Јованком Броз Зорана Пурић имала је крајем осамдесетих година прошлог века. Тада је посетила Титову удовицу у њеној кући у београдском Булевару мира.

– Та посета је на мене оставила тужан утисак, кућа је деловала мрачно и суморно, мада није била толико руинирана. Јованка је живела сама, а долазила је нека жена да јој помогне у кућним пословима – присећа се Зорана Пурић.

Д. Ивановић

-----------------------------------------------------------

Дара ће, ипак, присуствовати сахрани

Дара Костић

Краљево – После текста у „Политици” о друговању Краљевчанке Даре Костић и Јованке Броз и њеног жаљења што у поодмаклим годинама не може сама путовати за Београд на сахрану своје другарице, реаговало је више читалаца, а и Сретен Јовановић, председник градске скупштине у Краљеву, иначе дугогодишњи лидер социјалиста у овом граду. Он је посетио Дару Костић у њеном дому у краљевачком насељу Стара чаршија и понудио јој да аутомобилом града Краљева, заједно са једном особом која би о њој бринула, отпутује у Београд и присуствује сахрани Јованке Броз. Уз то, како нам је Јовановић објаснио, у контакту са представницима Музеја Југославије, Дари ће бити обезбеђено и пристојно место на самој сахрани, као и другим ,,званичницима” из Краљева.

„Ово је, заиста, леп гест и ову прилику не могу пропустити, осим ако ми се здравствено стање до сутра не погорша, а верујем да неће”, казала је Дара прихватајући понуду Јовановића.

М. Д.

-----------------------------------------------------------

Цетиње облепљено читуљама

Цетиње је облепљено умрлицама Јованке Броз, које је издала вила „Броз”. На њима, између осталог, пише: „Ти си била херој у рату, ми са Цетиња смо деца твоја, данас смо сви у туђем јату, последње збогом из града хероја. Твој супруг и ти сте били наши часни другови, по свему ви сте права госпођа. Вечно ће сијати луча са твога праха, била си дама до последњег даха.”

Танјуг