На малој матури, ипак, три теста

Осмаци и њихови родитељи већ два месеца чекају одговор на питање како ће изгледати мала матура коју ђаци треба да полажу у јуну идуће године. За сада, међутим, одговор не стиже од надлежних, али „Политика” незванично сазнаје да ће министар просвете Томислав Јовановић коначну верзију изгледа овог завршног испита представити у уторак пред скупштинским одбором за образовање.

Потврђено нам је да је Јовановић о припремама и спровођењу матуре за осмаке дискутовао са стручњацима Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања – где настају тестови.

– Као и претходних година припремићемо збирке за вежбање. Могу да кажем да министар жели да нађе најбољи модел да се на матури обезбеде једнаки услови и објективност за све учеснике. Биће три теста, ту нема измена. Све другачије од онога на што се ђаци припремају било би неправедно према деци – објашњава за наш лист Драган Банићевић, директор Завода за вредновање квалитета образовања и наглашава да је за њега кључно питање одговорности и да је запрећена мера најбоља превентива пропуста.

Да ли ће се матура полагати два или три дана није најважније, сматра Банићевић, који мисли да је наш развојни модел полагања мале матуре идеалан. Али, постоји озбиљан проблем неусаглашености оцена са постигнутим резултатима ученика на завршном испиту. Сваки седми ученик у Србији је вуковац, а неки од њих не стигну ни до националног просека на малој матури. 

– То указује да оцене у школи нису валидне. Тест је валидан мерни инструмент. Направити задатак је умеће. Зар неко мисли да ми само набацамо 20 задатака на папир, па куд који мили моји. Сви задаци су лаки за децу која марљиво раде, а за оне који не уче сви су тешки. Нисмо случајно ишли на интегративни приступ комбинованог теста. Постоји попречна веза између предмета. Извесно је да ће задаци бити затвореног типа са понуђеним одговорима да не буде дилеме. Тај начин је најобјективнији, јер најмање могућности пружа за злоупотребе и не оставља простор за питање како применити кључ – разјашњава Банићевић.

Откако је уведена мала матура (од школске 2010/11. године), обавезна је за све осмаке, без обзира на то да ли желе да наставе школовање. Није одређен праг знања који се мора постићи да би се испит положио, довољно је изаћи на тест и бити миран, јер једини начин да ученик падне завршну проверу знања јесте да због преписивања или непримерног владања буде удаљен са тестирања.

До сада је мала матура била у прелазним облицима, из године у годину смањивао се број познатих задатака, а увећавао број непознатих. На крају ове школске године требало је да заживи у финалној верзији, а то значи да се састоји искључиво од непознатих задатка и три теста: из матерњег језика, математике и комбинованог. Није новина да је у трећем тесту планирано да се саберу питања из историје, географије, биологије, физике и хемије. На то се од увођења матуре припремају садашњи осмаци. Први комбиновани тест они су полагали када су били шести разред, други пут су се на том тесту окушали лане, као седмаци.

Закон налаже да програм завршног испита у основном образовању доноси министар, на предлог Националног просветног савета, који је, додуше из другог покушаја, дао зелено светло да се овогодишња матура за осмаке реализује по утврђеном плану: да ђаци полажу матерњи језик, математику и комбиновани тест из пет предмета.

Али, министар просвете професор др Томислав Јовановић, по свему судећи још размишља о томе како ће завршни испит изгледати за ову и будуће генерације матураната осмолетки. Недељама „Политика” инсистира да он за наш лист разјасни недоумице у вези са малом матуром, али одговор нисмо добили.