Банкари на цени

На крају још једне школске године и пред избором будуће средње школе или факултета ђаци су у великим недоумицама – куда даље. У таквим ситуацијама обично превладају мање важни разлози, најчешће где се налази школа или факултет или у коју се школу "друштво" уписује. Психолози зато имају пуне руке посла, саветујући ђаке, исто колико и родитеље, која се занимања сада траже, а још више "шта ће дете када заврши све школе".

Пољопривредна и шумарска струка, ветеринари, геолози, металурзи, хемијски стручњаци, текстилни техничари, археолози, етнолози, у Београду се, рецимо, готово уопште не траже. И рударски инжењери, уколико не желе да се запосле у "Колубари" и живе у Лазаревцу или да путују, тешко ће пронаћи посао.

– Заваривачи са атестом, месари, пекари, бармени, графичари, неговатељице, ватрогасци, тапетари, аутомеханичари, лаборанти, рачуновође, књиговође, као и 17 нових банкарских профила од којих се неки већ изучавају у нашим средњим школама, веома су тражени. Они који би уписали факултет ваљало би да се опредељују за послове грађевинског и машинског инжењера, фармацеута, програмера, професора музичког и математике, офталмолога, преводиоца енглеског и немачког језика – каже Драгица Ивановић, начелник Одељења за посредовање у запошљавању у београдској филијали Националне службе запошљавања (НСЗ) и саветује:

– Они који не размишљају да наставе школовање не би смели да се уписују у гимназије јер "матурант гимназије" уопште није занимање, а таквих је на бироу само у Београду неколико хиљада.

Драган Ђукић, директор Сектора за запошљавање НСЗ, подсећа да је Стипе Шувар својевремено пробао са усмереним средњошколским образовањем, па смо као у Канади имали и ренџере.