Мало степениште на Калемегдану чека београдски камен

Мало степениште са декоративном чесмом „Лавић” на Калемегдану, исклесано у керсантиту, београдском камену којег и даље има у јамама напуштеног мајдана у Рипњу, ни ове године неће бити обновљено. Културно добро од изузетног значаја, подигнуто у првој деценији прошлог века по пројекту славне Јелисавете Начић, прве жене архитекте у Србији, однедавно више није на листи приоритета. Разлог је мање новца у градском буџету, али и каменолом из којег би се црпла руда деценијама не ради!

Пројекат рестаурације чесме у облику лавље главе од месинга, њених довода и одвода, степеништа опточеног уникатном врстом гранита, ограде и потпорних зидова овог споменика културе чека у фиоци већ две године, признају у Секретаријату за комуналне и стамбене послове. Када би се игром случаја у овом тренутку нашао новац за обнову културног блага преко пута Француске амбасаде, пред градитељским  подухватом засигурно би се препречио још један проблем. Како наћи довољне количине керсантита од којег су степенице саздане, када сви знају да каменолом у Рипњу, извориште јединственог камена зеленкасте боје, не ради више од пет деценија и још није у власништву града?  

– Рипањског камена и даље има на вагоне, али га не користимо јер је, како то често бива, проблем у недостатку новца, а и мајдан је у приватним рукама. Још пре девет година, када сам рестаурирао фонтану између Старог двора и зграде Председништва, од Скупштине града тражио сам да „оживи” стари каменолом.

Предложио сам да простор одакле се некада експлоатисао керсантит постане део градског земљишта, са кога ће се тај гранит довлачити искључиво за будуће реконструкције објеката у главном граду. Нико за то није имао слуха – открива геолог Зоран Ђајић, председник Удружења „Камен Србије”, поручујући да би одмах могао да направи пројекат по којем би се из старог мајдана вадили блокови зеленкастог гранита, али је услов да плац постане градско земљиште.

– Овај каменолом је познат као Тешићев мајдан. Био је приватно власништво које је после рата конфисковано и потом национализовано. Власник се разболео, а иза њега су остале две кћерке које не живе у Србији. Имовина им је законом враћена тако да док град не откупи њихов плац, нико не сме да користи благо које је тамо сакривено – објашњава Ђајић.

У Министарству природних ресурса, рударства и просторног планирања напомињу да је увидом у катастар експлоатационих поља, који се води од 1960. године, утврђено да нема уписаних података о експлоатацији керсантита у Рипњу, али ни података о власништву над старим каменоломом.

– Овај локалитет се налази у непосредној близини Београда, па би могао да буде врло интересантан с аспекта снабдевања града украсним каменом, јер су многе грађевине направљене од њега. Да би се добили поуздани подаци о старом каменолому на територији Рипња, утврдиле геолошке карактеристике квалитета минералне сировине и да би почела експлоатација руде, неопходно је обавити геолошка истраживања – напомињу у ресорном министарству и подсећају да се Управа града Београда крајем 2012. изјаснила да ће самостално обављати процес истраживања рудника, све до његовог отварања (чланови 31. и 56. Закона о рударству и геолошким истраживањима).

Да мајдан подно Авале није сасвим заборављен потврђују и у „Београдској тврђави”, чији су представници недавно обишли овај локалитет.  

Милан Тлачинац, в. д. директора „Београдске тврђаве”, каже да је затечен оним што је видео на терену.

– Напуштени плац изгледа уопште није напуштен, јер неко уредно, и наравно нелегално, вади камен. Од локалног становништва сам сазнао да крадљивци најпре дробе керсантит да би њиме потом посипали путеве. Права је грехота што краду такву руду, а још горе је то што им је она бесплатна и надохват руке. Мајдан нема ко да брани, јер потомци власника живе у иностранству – открива Тлачинац и признаје да би Скупштина града што пре требало да преузме бригу над рипањским каменоломом, да га на неки начин откупи и стави под заштиту.

– „Београдска тврђава” може само да иницира почетак приче о његовом преузимању и превођењу плаца у градско земљиште, што ћемо и урадити. Керсантит би требало да се експлоатише за потребе града пошто су многе грађевине направљене од њега, а за обнову малих степеница на Калемегдану није потребна велика количина овог камена – закључује директор „Београдске тврђаве”. 

Да мајдан у Рипњу постане градски рудник веома је важно, додају у „Камену Србије”,  јер када дође време за рестаурацију неког здања од којег је направљен, керсантит се по правилу замењује другим каменом.

– Најновији пример је постоље за две композиције „Играли се коњи врани” испред Дома Народне скупштине, које је пре извесног времена урађено од вештачког материјала. Да имамо керсантит на располагању  то се не би догодило – уверава Зоран Ђајић.

------------------------------------------------------------------

Пројекат у рукама „Шид пројекта”

На Малом степеништу не постоје проблеми статичке природе, већ је основни проблем пропадање камена, уверава Соња Ђуђар-Катић, одговорни пројектант из фирме „Шид пројект”.

– Биће замењена дотрајала и пропала газишта, а пошто је цело степениште лежи на земљаном насипу, пројектом се предвиђа и израда стабилније подлоге од јако набијеног туцаника испод газишта. Предвиђена је и замена неких делова ограде и рукохвата који су у изузетно лошем стању. За делове где је дошло до површинског љуспања камена предвиђено је срубљивање површинског дела и израда камене плоче у дебљини од 10 до 15 центиметара. За мања оштећења предвиђена је рестаурација блокова од вештачког камена – набраја Соња Ђуђар-Катић. Биће обновљене водоводно-канализационе инсталације, а у простору је предвиђено и постављање подних декоративних светиљки.

------------------------------------------------------------------

Београдске грађевине исклесане у керсантиту

У широј јавности можда није познато да су небројени објекти у Београду обложени керсантитом. Од ове врсте камена зеленкасте боје саграђени су и:

– фонтана између два двора

– бордура хотела „Бристол”

– зграда Геодетског завода у Карађорђевој улици

– Основна школа „Краљ Петар Први”

– Саборна црква

– зграда Главне поште преко пута Дома Народне скупштине

------------------------------------------------------------------

Први објекат парковске архитектуре

Први објекат парковске архитектуре у Београду су необарокне Мале степенице према Париској улици, изграђене пре 110 година, које су још 1979. проглашене спомеником културе од великог значаја. По завршетку Првог светског рата настављени су радови на уређивању Савског шеталишта. Посао је окончан 1928. изградњом нових Великих степеница на Калемегдану, у духу романике, према пројекту архитекте Александра Крстића.