„Новак Ђоковић” први пут у Абу Дабију

Од нашег специјалног извештача

Абу Даби – „С мање се добија више”, рекао је један нишки професор који је, на први поглед, изгледао као чудак, док је објашњавао званицама на београдском аеродрому „Никола Тесла” своју револуционарну визију Србије. Професор је своје визит-карте поделио министру финансија Лазару Крстићу, потом бившем потпредседнику Владе Млађану Динкићу. Онда је стигао и до Александра Вучића.

И, доброћудни професор, Прока Проналазач с јужне пруге, разменио је бројеве телефона с најмоћнијим човеком Србије. Док су се точкови луксузног „ербаса А319” одвајали од писте, схватио сам да је професор, случајни пролазник, дубоко у праву. Губиташ пред гашењем, „Јат ервејз”, такође је с мање добио више – фузијом с моћним „Итихадом”. Некадашњи авио-гигант друге Југославије, за кога је у последњој деценији било теже пронаћи стратешког партнера него било каквог-таквог тренера за Црвену звезду, добио је 51 одсто власништва у спајању с глобалним авио-гигантом из Уједињених Арапских Емирата.

Полетели смо уз звуке старе српске песме „Гора”, која се позива на симболику небеске Србије. Био је то, истовремено, посмртни марш за „Јат” и можда, нови рефрен за „Ер Србију”.

Збогом, „Јате”. У суботу си, како би ти говорили на последњем испраћају кога није било, заувек отишао, заједно с Јованком Броз, да лебдиш у нашим успоменама, са својом флотом „боинга 737” које је СФРЈ купила прва у Европи. Биле су то златне, седамдесете године. И исте суботе када су твоје олупине од „боинга” полетеле ка небеским пространствима југосфере, заједно с Јованком, нови авион „Ер Србије” полетео је на свој први промотивни лет.

Авион назван по Новаку Ђоковићу летео је без икаквих потреса, све до ваздушног простора Ирака, када су се осетиле прве турбуленције. Савршени ентеријер „ербаса”, јеловник који се дели путницима као у најскупљим ресторанима и младе стјуардесе у редизајнираним униформама заиста могу српску националну компанију, којој је доскора претио слободни пад, претворити у лидера авио-саобраћаја у региону, како је најављивао вицепремијер Александар Вучић, на неколико помпезних промоција „ербаса” у Србији. Али, и сада, током лета, док је са својим поверљивим сарадником, „старим вуком” српске политике Алексом Јокићем играо таблић или изазивао извештаче да с њим одиграју партију шаха, Вучић није крио да је уложио сав свој ауторитет у стварање „Ер Србије”. Вицепремијер очигледно у последње време игра само партије у којима не може да изгуби, макар то били таблић или шах. Колегу Мијата Лакићевића победио је у шаху, иако је уочи меча отворена новинарска кладионица, с тим да би онај ко уложи 100 динара на Вучића после његове победе, добио 95. И, хајде сад клади се на Вучића.

Готово половина реконструисане Владе, без социјалиста, укрцала се у авион, али је било приметно да је млади министар финансија Лазар Крстић, који је најновијим мерама штедње поручио грађанима да је време за стезање каиша, одмах по полетању одвезао појас са свог седишта. С друге стране, постоктобарски економски апсолутиста Млађан Динкић ни на овом лету није одустао од свог принципа повећане потрошње, као рецепта за излазак из кризе.

– Ускоро ћемо кренути у акцију како бисмо промовисали нови економски програм – каже ми Млађа, док Крстић није расположен да полемише о стезању и попуштању каиша. На Млађи се не примећује да га боли опозициони статус, јер, он је ипак био у авиону. За разлику од премијера Ивице Дачића, који је оправдано одсутан. Он је одлетео у Лондон, неким другим аеропланом. Млађа баш није заинтересован за Ивичину маршруту. Време прекраћује слушањем демо-снимака нових ствари које компонује с Кикијем Лесендрићем. Слушам Кикијев глас: звучи спрингстиновски, уз Млађин гитарски соло.

Први лет „Ер Србије” најављиван је као историјски чин. Готово, као лет на Месец. Генерални директор Дане Кондић, који је давно напустио Србију, па се преко „Итихада” вратио, као генерални директор, сакупљао је посуђе после одличног ручка и предао га стјуардеси.

Да ли је генерални директор „Ер Србије” можда из Емирата атерирао у рикверц, у самоуправљање, те на првом лету дели послове с радничком класом или само жели да покаже како представља лидера којем није тешко да помаже стјуардесама у „кухињским” работама? Он је сигуран у ово друго.

Као што је у то сигуран директор летачке оперативе „Ер Србије” Слободан Радуловић. Још 1993. године он је напустио ЈАТ, као његово дете, које се учило да лети на славним „боинзима”, и одлетео за Сингапур.

– До 2006. године био сам пилот у сингапурским авио-компанијама, али сам потом прешао у „Итихад”. Дане Кондић ме је позвао да се вратим у Београд. Сада обучавамо више од 100 пилота „Ер Србије” да управљају „ербасовима”. Проћи ће најпре обуку на симулаторима у Немачкој, а потом ће летети у Србији јер је техника летења нешто другачија. „Ербасови” авиони имају потпуно компјутеризоване команде – објашњава пилот.

И хидрауличне команде „боинга”, дакле, део су историје. Када сам упитао Радуловића ко лети, док он даје изјаве, насмејао се: у кабини су била још двојица њих. И, компјутер, наравно.

Пет сати лета је прошло. Абу Даби изгледа с неба, у глуво доба ноћи, као џиновски луна-парк супербогаташа који су себи направили забавни парк у пустињи. „Новак Ђоковић” је слетео. У част добродошлице, ватрогасна возила уперила су своје водене топове у српско-емиратски авион с тробојком.

Да, слетели смо у емиратско царство, дочекани као гости највишег ранга. Очигледно је да је Вучићево пријатељство са шеиком Мухамедом довело до српско-емиратског братства и јединства. Вицепремијер је пресекао црвену врпцу „Ер Србије” и најавио сарадњу дугу бар 100 година.

На излазу из аеродрома велике лимузине биле су поређане као играчке. Заједно с двојицом колега ушао сам у нови „ауди 6”. Возач ми је отворио врата. Иза мене, остао је да блешти под аеродромским светлима бели „ролс-ројс фантом”. Ко је фантом ноћи који ће одлебдети у пустињу?

После поноћи, по локалном времену, у хотелу „Вицерој”, коме је немогуће избројати звездице, седим на тераси и посматрам стазу „Формуле 1”. Око хотела ће следеће недеље грмети болиди „Ферарија”, док ће неки други гост, неки белосветски парајлија, седети у апартману и уз цеђени воћни сок посматрати Алонса, Хамилтона или Фетела како у својим болидима јуре поред марине у којој посматрам милионски вредне јахте, маникирану траву и ресторане с погледом на море. Туристичка галаксија Емирата светлуца пред мојим очима и не желим да заспим, трудећи се да останем што дуже у овој далекој, бајковитој временској димензији.

Догодило се још једно чудо. С мање се добија више – формула развоја коју је, наизглед залудни нишки професор натурао путницима „Ер Србије” уочи пута, показала се као тачна. У стакленој палати, централи „Итихада”, огромни билборди добродошлице написани су на српском и енглеском језику. Палата је изникла из пустиње за две године. Кабинско особље из Србије обучава се у стерилно чистим канцеларијама већ две недеље. Срећом, нема наших у „кризној соби” којом директно управља генерални директор „Итихада” Џејмс Хоган.

На џиновском екрану у тој пустој соби приказује се програм Си-Ен-Ена, али је, хвала богу, „кризна соба” празна. Само једном, зазвонила су звона за узбуну приликом некакве ерупције вулкана.

Шетам даље палатом авио-компаније која је ушла у посао са Србијом. Могли су да одаберу било коју другу компанију у региону или Европи, али слетели су на Сурчин. Као што каже председник Привредне коморе Србије Жељко Сертић, бизнис са авио-компанијама најбрже покреће инвестиције и туризам. У праву је јер гигантске хале, у којима се планирају различити сценарији катастрофе, изгледају као холивудски студији по којима шетају статисти. У четири пилотска симулатора пилоти увежбавају слетање и полетање с најразличитијих дестинација на свету, на четири различита типа „Ербасових” авиона.

То је, дакле, нови партнер „Ер Србије”, са 49 одсто учешћа у власништву.