Мистика Индије, класика и џез традиција

– Завршавамо европску турнеју баш овде, сачували смо најлепше за крај – најавио је свој концерт у Великој сали Дома омладине амерички пијаниста Виџеј Ајер који је био „велико финале” 29. Београдског џез фестивала. Попут машине за млевење – и то оне за најфиније ситњење за које је неопходна огромна енергија, снага и квалитет сечива – дугогодишњи пријатељи који су поникли у брзом животу Њујорка, наступили су пред београдском публиком.

Бубњар Маркус Гилмор један је од најзаслужнијих за убитачан темпо који је сервиран. Он свира попут Чаробног кројача који једним замахом убија седам мува. Ни неуморни басиста Стивен Крамп није заостајао свирајући на тренутке као у трансу. А обојицу је предводила сигурна контролна палица водећег џез музичара данашњице – пијанисте Виџеја Ајера!

Мистика Индије, земље његових предака, сажета заоставштина западњачке џез традиције и савремене класике чини се као да лако излази из „стенвеј” клавира преко чијих дирки су летели Ајерови прсти препуни самопоуздања. Баш као што је и рекао у интервјуу за „Политику” – схватио је да су музика и плес исто. Јер његове композиције терају на плес ради плеса, и то онај нагонски. Заиграла је и београдска публика у крцатој Великој сали, као да су седишта била ужарена. У ритму и мистици који, чини се, и без слонова имају моћ да поразе и војску великог Александра Македонског.

Савршена завршница једног и савршена најава следећег Београдског џез фестивала када ова манифестација слави 30 година постојања.

Пре Ајеровог трија наступио је португалски пијаниста Жулио Резенде, коме се у другом делу концерта придружила земљакиња, певачица Марија Жоао.