Непријатан „салдо“

Заштита података о личности све је чешћи предмет медијске пажње, у глобалним размерама. Најнепосреднији повод за то је „бомба“ у виду информација о активностима НСА (Национална служба за безбедност САД) о прислушкивању огромног броја људи широм света. Али, иако је мање познато, и без тог повода, у оквиру Савета Европе и ЕУ већ дуже времена јачају захтеви за увођење знатно оштријих стандарда заштите приватности и података о личности.

Дакле, и без других разлога, а има их много, непосредно предстојећи преговори с представницима ЕУ, у оквиру даљег тока европских интеграција Србије, упућују на потребу сагледавања стања у тој области код нас. Поткрај 2008. године добили смо савремен закон о заштити података о личности, на нивоу основних стандарда и принципа, закон усклађен са стандардима ЕУ. Али, извесно, не у потпуности. А, посебан проблем је то да је закон конципиран као „сводни“ и подразумева постојање више других закона који стандарде које он уводи, прецизније разрађују. А тих закона нема.

У два наврата је повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, уз подршку ЕУ и у сарадњи са експертима ЕУ, реализовао пројекте чији циљ је било маркирање потребних измена и допуна у нашем законодавству. Резултати оба пројекта (једног из 2010, а другог из 2012) стављени су на располагање надлежном министарству, односно влади. Нажалост, изостали су било какви ефекти.

Устав Србије у чл. 42 јемчи заштиту података о личности и изричито предвиђа да се њихова обрада уређује законом. У том контексту непостојање законских норми којима би се обрада података уредила у читавом низу деликатних области представља велики проблем. На пример, ако се изузме област контроле саобраћаја, нема практично никаквих законских одредби којима би била уређена област видео-надзора. Зато је повереник још пре две године упутио влади иницијативу да се та област уреди. Иницијатива је садржавала и сасвим конкретне, артикулисане законске одредбе које би ваљало усвојити. Ипак, до сада, поводом иницијативе или независно од ње, на овом плану није урађено ништа.

И област безбедносних провера није уређена законом, уз један изузетак. Наравно, није спорно да су у контексту претпоставки за вршење одређених функција или за приступ одређеним информацијама, безбедносне провере нужне у свакој држави, па и у нашој. Али, баш зато је веома лоше што су, супротно Уставу, безбедносне провере код нас уређене само различитим подзаконским актима. Повереник је прошле године упутио влади иницијативу за доношење закона о безбедносним проверама. Нема информација да је до сада урађено било шта конкретно ради припреме и усвајања оваквог закона.

Ваљда као „најбоља“ илустрација (не)одговорности према заштити података о личности може послужити уредба о начину архивирања и мерама заштите нарочито осетљивих података о личности. Тај, за примену Закона о заштити података о личности, изузетно важан подзаконски акт, влада је, по закону, морала донети најдоцније 4. маја 2009!Ових дана доцња ће напунити невероватних 55 месеци!

Чиме се то може објаснити? Неразумевањем, незнањем, индоленцијом. Или, донекле еуфемистички – „одсуством стратешког приступа“.

И с тим у вези, повереник је 2010, опет у сарадњи са домаћим стручњацима и оним из ЕУ, припремио Стратегију заштите података о личности, коју је, на његову иницијативу, влада усвојила у августу исте године. Али, иако се самообавезала да у року од 90 дана усвоји Акциони план за спровођење Стратегије, ни три године касније Акциони план није усвојен.

Будући да је оваква доцња са усвајањем Акционог плана упала у очи и Комисији ЕУ и постала предмет њене формалне препоруке, у нашем акционом плану за испуњавање препорука Европске комисије влада се самообавезала да ће Акциони план за спровођење Стратегије усвојити до краја другог квартала 2013. године. Сада смо у четвртом кварталу. И..?

И овај „скраћени“, а непријатни салдо требало би да упућује на један једини могући закључак. Однос државе према заштити података о личности, без одлагања, мора се мењати. Набоље, наравно. Нагоре, уосталом, тешко да би и било могуће.

Повереник за информације