Тајна Америка, јавна Европа

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Откриће о прислушкивању мобилног телефона канцеларке Ангеле Меркел могло би да буде међаш у америчкој пракси свестраног шпијунирања: Бела кућа и Конгрес најавили су иницијативе обуздавања Националне агенције за безбедност (НСА), у околностима када се дипломатска криза изазвана открићима о њеном деловању продубљује.

Председник Барак Обама, како је саопштио његов представник за штампу, припрема уредбу о забрани шпијунирања лидера америчких савезника, пошто се претходно обави шира интерна анализа метода прикупљања обавештајних података. Истовремено, Конгрес је најавио да у процедуру улазе два предлога којима би се увела нова законска ограничења за рад обавештајних служби.

Иако су почетну иницијативу имали браниоци НСА, председавајући обавештајног и антитерористичког комита Представничког дома, нови тон у унутрашње полемике о овом питању унела је Дајана Фанстејн, демократа из Калифорније, председница Обавештајног комитета Сената, која се од апологете свестраног америчког шпијунирања нагло преобратила у критичара те праксе.

„Нисам уверена да САД треба да надзиру телефонске разговоре или електронску пошту пријатељских председника или премијера”, изјавила је ова сенаторка која је сматрана поузданим браниоцем политике надзора и јаким ослонцем владе у важном телу Конгреса.

Фајнстејнова је најавила да ће обавештајна стратегија и тактика бити разматране и у њеном комитету, а према оцени „Њујорк тајмса”, та расправа би могла да донесе и жестоку дебату о томе шта је дефиниција америчког савезника. Утисак је наиме да, судећи по селективном шпијунирању, реч савезник није и синоним за пријатеља.

Иако већина сматра да је шпијунирање Меркелове било неосновано, као супротан пример наводе се настојања да се сазна шта је у главама генерала који су преузели управљање Египтом, такође традиционалним савезником.

Док Немачка и Бразил у Уједињеним нацијама припремају предлог резолуције који би осудио америчко шпијунирање страних лидера, а у Вашингтону се очекује делегација обавештајних функционера из Берлина, очигледно је да ће Обама морати да учини неке сасвим конкретне потезе да смири гнев не само Меркелове него и других, после најновијих открића из досијеа који је из НСА изнео Едвард Сноуден. Поред најављене промене досадашње праксе, дискретно се помиње и „дистанцирање” од појединих шефова тајних служби.

Обама ће „у наредне две недеље” на столу имати поверљиви досије са анализом учинка најновијих афера на међународне односе САД, са сугестијама о могућим реформама, чији би поједини делови могли да буду доступни јавности средином децембра.

У Конгресу су истовремено најављена два закона. Први закон, заједничко дело неформалне коалиције републиканаца и демократа, забранио би евидентирање „на велико” такозваних метаподатака (ко с ким комуницира, када, колико дуго и слично) и увео специјалног адвоката који би оспоравао одлуке тајног суда који одобрава надзор.

Други закон, такође двопартијски предлог, ојачао би заштиту приватности у оквиру Патриотског закона, донетог непосредно после напада Ал Каиде на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001.

У међувремену су изнети и неки нови детаљи о шпијунирању Меркелове, започетом још 2002 (канцеларка је постала три године касније, 2005). Не износи се прецизан датум када је престало, мада се сугерише да је то учињено тек недавно, летос.

Док се инсистира на два елемента: „престало је и нећемо никад више”, ништа се не износи о томе зашто је то рађено. Критичари тог потеза сматрају да тиме ништа није могло да се помогне борби против тероризма, мада је републиканац Мајк Роџерс то оправдао чињеницом да Немачка „сарађује са Ираком, Ираном и Северном Корејом”.

Овдашњи медији преносе и налазе „Шпигла” да се прислушкивање врши из америчке амбасаде у средишту Берлина, недалеко од Браденбуршке капије, у непосредном суседству парламента и на само 800 метара од кабинета Меркелове. Антене за то су наводно уграђене у кров здања амбасаде.

„Њујорк тајмс”, позивајући се на анонимне бивше и садашње функционере владе, пише да су оперативци НСА имали не само овлашћење да евидентирају податке о долазним и одлазним позивима канцеларкиног телефона него и да слушају и снимају њене разговоре.