Машинци – од прве пруге до штедљиве сијалице

Може се рећи да захвалност за увођење машинства у високошколско образовање дугујемо предлогу да се изгради прва железничка пруга Београд – Ниш 1884. године. Ово прегнуће било је повод да академски савет Велике школе на Техничком факултету 1873. године уведе предмет „механика и наука о машинама”. Од тада је прошло 140 година. Овом јубилеју придружује се и прослава 65 година постојања Машинског факултета, најстарије високошколске установе у области машинства у бившој Југославији.

Технички факултет је 1948. године издвојен из састава Универзитета и назван Техничка велика школа. Одсеци су претворени у засебне факултете, а један од њих је био и Машински.

Први декан био је професор Владимир Фармаковски.  

Популарни „Машинац” тренутно студира око 3.000 студената.

Годишње са овог факултета изађе око 400 инжењера са дипломама признатим свуда у свету.

Факултет има међународну акредитацију Британског краљевског друштва бродограђевних инжењера, а летос јенемачка Агенција за акредитацију и проверу квалитета рада машинских факултета из Диселдорфа акредитовала основне и мастер програме. Тако је  „Машинац” постао једина установа у Србији која има овај сертификат.   

Знање наших машинаца цењено је широм света. Посао добијају месец, два по завршетку факултета, каже декан Милорад Милованчевић.

– У Србији је 700 незапослених машинских инжењера, углавном средовечних људи који су радили у фирмама које су затворене – прецизира Милованчевић.

Сигуран посао је одувек био један од разлога који је будио интересовање младих, некада искључиво младића, да се посвете изучавању машинства.

Репутацију мушког факултета „Машинац” је одавно изгубио. Трећину академског корпуса данас чине – колегинице.

Шест и по деценија постојања Машинског факултета као самосталне образовне установе обележено је представљањем Програма УН за животну средину. Реч је о глобалној стратегији и повлачењу из употребе енергетски неефикасне расвете, како би се тржиште осветљења окренуло еколошки одрживој технологији.

Пројекат окупља представнике ресорних министарстава и стручњаке из 40 међународних организација. Циљ је да се до 2016. године не користе неефикасне сијалице са ужареним влакном.

„Огледно добро” овог пројекта је управо амфитеатар А на Машинском факултету.

Популарни „Машинац” тренутно похађа око 3.000 студената

Корени

1897. Уредбом Министарства просвете предвиђа се да на Машинско-техничком одсеку Техничког факултета буде 11 предмета, а међу њима и „наука о машинама”

1922. На Техничком факултету формирају се Машинско-електротехнички, Грађевински, Архитектонски и Технолошки одсек

1930. Технички факултет сели се у зграду у Булевару краља Александра 73

1946. Формирају се посебни одсеци: Машински и Електротехнички

1955. Омогућено стицање титуле доктора техничких наука на факултету. Одбрањене су прве две докторске дисертације

1960. Машински факултет сели се у зграду у Улици 27. марта

--------------------------------------------------------------------------------------- 

„Правителствени инџинири”

* Продор инжењерства на наше тле почиње тридесетих година 19. века доласком странаца. Као државни чиновници, Франц Јанке и барон Франц Кордон, инжењери из Аустријског царства, били су први „правителствени инџинири” у Књажеству.

* Почетак стварања геодетске службе у Србији веже се за 1839. годину, када је инжењер Атанасије Николић израдио план за уређење Врачара. Први катастарски премер Београда урадио је 1867. године инжењер Емилијан Јосимовић.

* У Кнежевини, а касније Краљевини Србији, од 1834. до краја Првог светског рата радило је 1.000 инжењера, школованих код нас и у иностранству.

* На Техничком факултету у првој половини 20. века диплому је годишње стицало у просеку 116 инжењера, а уписивано више од 1.000 студената годишње.