Мајски новчаници нешто тањи

Плате грађана Србије исплаћене у мају готово да се и не разликују од априлских. Просечна зарада овог месеца, према подацима Републичког завода за статистику, износила је 26.981 динар. У односу на претходни месец готово да се ништа није променило, јер се реални пад плата од 0,29 одсто, кажу стручњаци, може приписати благим месечним осцилацијама. Ако се овај пад занемари, мајски новчаници изгледају као фотокопија априлских. Међутим, прошле године у ово време грађани су имали за четвртину мање новаца у новчаницима него сада. Подаци, наиме, кажу да су у првих пет месеци ове године плате реално повећане за 24,44 процента, а овај раст, како истичу економисти, није био резултат повећања привредне активности, већ прерасподеле зарада, тако што су финансијски сектор и поједине услужне делатности "повукле" просек.

Данило Шуковић, директор Центра за економска истраживања у Институту друштвених наука, у најновијем извештају Републичког завода за статистику види одговор зашто је предлог буџета за ову годину, како каже, "толико надуван".

– Нешто мора да "закрпи" такав раст зарада. А ако плате расту брже од продуктивности онда то отвара доста простора за инфлаторне ризике. Истина је да је ту углавном реч о повећању зарада у јавном сектору, али и приватници методом пресликавања у таквим ситуацијама лагано повећавају зараде – убеђен је Шуковић.

И Владана Хамовић, помоћник директора у Институту за економику пољопривреде, сматра да су зараде у јавним предузећима узроковале овај раст.

– У последње време стално се провлачи теза како услуге треба да буду носиоци привредног развоја земље. То је заблуда, јер су произвођачке делатности у највећој мери мотор сваке економије. Наравно, једно је када се под услугама подразумева развој туризма и камо среће да је у том сектору забележено повећање прихода. Нажалост, реч је углавном о финансијском посредовању, које не може да има већи утицај на развој привреде – објаснила је Хамовићева.

Иако подаци о просечним платама по занимањима до закључења овог броја нису објављени, у Републичком заводу за статистику сазнали смо да су зараде у делатностима на бази чланарине, у којима су у априлу исплаћене плате од (у просеку) 74.481 динар, ни мање ни више него – преполовљене. Како кажу у овој институцији, у мају су чланови привредних комора, еснафских удружења, невладиних организација, синдиката, иницијатива грађана, политичких организација просечно зарадили 34.050 динара.

У Републичком заводу за статистику овакав осетан пад зарада објашњавају методологијом која се примењује при прикупљању података. Како кажу, статистичари евидентирају само исплате по одређеним делатностима, па је очигледно да је у априлу у оваквим удружењима било ванредних прихода. Тако је и плата у овом сектору тада била безмало три пута већа од републичког априлског просека (26.632 динара).