Шерет или криминалац светског ранга

Да ли је српски правно-полицијски систем јуче испустио из својих руку можда и најкрупнију зверку икад са ових простора која се доводи у везу са криминалом глобалних размера? Ово питање може да се постави после јучерашњег пуштања на слободу Ћазима Османија званог Феликс, човека о којем се по Европи испредају разне приче – од тога да је на врху албанске криминалне пирамиде, па до посредовања у продаји руског одбрамбеног система С-300 Ирану од Хрватске – а који је у Србији осумњичен да је претукао своју девојку, што он наравно демантује.

Ко је Ћазим Османи, звани Феликс (Срећко) коцкар који је зарадио богатство и добио надимак захваљујући талији на рулету или међународни злочиначки ум, способан да заобиђе све замке правних система Немачке, Швајцарске, Италије, Хрватске, Србије и многих других земаља?

У српској јавности се о њему углавном пишу срцепарајуће приче о везама са појединим певачицама, док се широм Европе уз његово име углавном додаје титула „вођа клана Османи”. По тој верзији, у породичном клану су и браћа Бурим и Башким, и они наводно контролишу подземље у Црној Гори, Хрватској, БиХ, Италији, Швајцарској и Немачкој.

Откуд Ћазим Османи у Београду и шта ради у главном граду Србије више од месец дана, од када је откривено да борави у хотелу „Зира”, питање је на које нико званично нема одговор. Они, њему наклоњенији тврде да је он „легитимни бизнисмен који има послове широм Европе и света, па тако и у Србији”, док они професионално опредељенији за полицијске послове кажу да је „можда дошао тренутак да се обистини једна обавештајна анализа од пре неколико година, у којој је наведено да албанско подземље жели да преузме и српско криминално тржиште и да за то тражи свог човека у Београду”.

Наводно, албанска мафија већ контролише подземље у земљама региона, док само у Србији нису имали свог „повереника за прљаве послове”. По истој теорији, подземље у Србији је обезглављено од разбијања клана Дарка Шарића и многих других такозваних великих криминалаца, па су „албанци” увидели празан простор за преузимање тржишта. Слично нешто је причао и Сретен Јоцић звани Јоца Амстердам на суђењу за убиство Иве Пуканића, тврдећи да је клан Османи највише профитирао од ликвидације загребачког новинара и да му је убиство намештено, јер је Османију сметао „јак играч у Србији”. Истовремено је Јоцић нагласио да је Османи имао подршку тадашњег председника Хрватске Стјепана Месића, тадашњег министра полиције Томислава Карамарка и Беџета Пацолија, косовског контроверзног бизнисмена.

Прича о Ћазиму Османију званом Феликс, кога у немачким медијима описују као „краља дроге” или „Дон Хамбурго”, почиње 1979. године, када је са браћом из косовског села Кошаре емигрирао у Хамбург. Населили су се у такозвану грешну миљу, тачније улицу Рапербан у овом граду, познату као стециште проститутки, коцкара и разних муљатора. Ћазим се ту запослио као перач судова. Како је настала та трансформација од перача чаша до „краља подземља”, писали су многи немачки листови. Неки су тврдили да је реч о „бруталности без преседана”, док су други наводили да је реч о „мудром повлачењу конаца са удобне раздаљине и уз потребну, и пожељну, дистанцу”.

Шта год био разлог, Османији су се за кратко нашли међу најбогатијим људима у Хамбургу. То немачкој полицији и медијима није било неинтересантно, као и тамошњој обавештајној служби која их је доводила у везу са пословима са дрогом, али никада нису могли и да докажу такве тврдње.

Први новински чланци о активностима Ћазима и његове млађе браће Башкима (48) и Бурима (45), који су инвестирали огроман новац у угоститељство и некретнине, почињу да се појављују у хамбуршкој штампи 1993. године. За почетак се писало о Ћазиму и то да је шеф организованог криминалног клана, да се бавио разним илегалним пословима, те да је наручио убиство најмање једног противника из подземља. До данас ниједна оптужба није доказана на суду. О средњем брату Буриму писало се да је своју каријеру почео као перач судова на Репербану, а да је сада богати предузимач и други човек по броју некретнина у свом власништву у четврти Занкт Паули, док су најмлађег брата Башкима новинари означавали као члана породичног клана задуженог за решавање проблема. Ипак, већина медија је цитирала и позивала се на делове поверљивог извештаја немачке обавештајне службе БНД, у којем се детаљно и прецизно описују сва сазнања ове службе о тројици имиграната са Косова.

Будући да су се крајем деведесетих година прошлог века нашли под притиском немачке полиције и медија, браћа Османи после 2000. године селе своје послове у Хрватску. Добили су и хрватско држављанство, а медији  су објавили да је, наводно, за Ћазима Османија и његову браћу интервенисао тадашњи председник Хрватске Стјепан Месић, а да им је „веза” наводно био његов шеф кабинета Амир Мухареми.

У Хрватској су почели да легализују новац и то изградњом хотела и других објеката у Ровињу и Дубровнику.

Душан Телесковић

------------------------------------------------------------------------------ 

Ко је кога тукао

Албански бизнисмен, са хрватским држављанством, Ћазим Османи који је прексиноћ задржан у полицији због сумње да је претукао своју девојку Манду Поповић, пуштен је јуче после саслушања на слободу, рекао је за „Политику” његов адвокат Вељко Делибашић.

У изјави пред тужиоцем, Османи је порекао да је ударио девојку. То је потврдила и Манда Поповић, изјавивши да је два ударца у главу добила од младића који је био са Османијем у друштву и кога не познаје. Сада се очекује одлука тужиоца који може покренути кривични поступак или одустати. Судећи према томе да Османија више не терети ни оштећена, нити постоји било који други доказ, може се очекивати да се све заврши на саслушању.

Како сазнајемо, Османи је пред тужиоцем изјавио оно што је његов адвокат најавио у уторак – да је девојка после свађе напала њега, а не он њу и да га је од ње одбранио човек који је био са њим у друштву. Занимљиво је да он није желео да открије идентитет овог човека.

После њега, реч је јуче добила и Манда Поповић, која је према нашим сазнањима, порекла прву верзију – да је у хотелу „Зира” у петак добила батине од свог дечка, Османија. Девојка је навела да је пришла Османију и започела свађу и да је тада човек кога не познаје ударио у главу.

Д. Ч.