Страни инвеститори приметили реформе

Време између две „беле књиге” Србији је донело „широк опсег реформи”, које треба да буду продубљене и ефикасније примењене, оцена је Савета страних инвеститора (ФИЦ). У овогодишњем издању већ традиционалне анализе пословног окружења са препорукама за његово унапређење, које ће данас бити представљено јавности, удружење 130 страних компанија, које послују у Србији, истиче да је највећи напредак остварен у јавним набавкама, трговини и порезима, као и у области индустрије информационих технологија. Помаци су примећени у већем делу општег правног оквира, са највећим резултатима у областима заштите конкуренције и електронске трговине, инфраструктури – транспорт, енергетика, телекомуникације, заштита животне средине – као и у областима дуванске и индустрије приватног обезбеђења.

Најмањи напредак је уочен у области радноправног законодавства и људског капитала, некретнинама и градњи и царинама, као и у областима хране и пољопривреде, осигурања и лизинга.

Пословодства компанија које стварају 17,5 одсто српског бруто домаћег производа и запошљавају око 90.000 људи, поручују економским властима да мора још много да се ради на побољшању конкурентности тржишта. Јер, још је потребно много времена да се покрене посао, а бирократска процедура је дуга, компликована и скупа. Примећено је да је влада у више наврата до сада покретала иницијативе да побољша пословно и инвестиционо окружење, али је мало тога приведено крају. Свеобухватни преглед пословног законодавства, такозвана „гиљотина прописа”, још је далеко од краја, став је страних компанија, али „признају” да су такозвани парафискални намети смањени.

И у овогодишњој, једанаестој по реду „белој књизи”, страни улагачи понављају неке од препорука за унапређење инвестиционе и пословне климе. Разлог је једноставан, у неким областима „годинама нема озбиљнијег помака набоље”. Од 267 препорука за унапређење појединих области које су влади предате прошле године, код 125 је примећен напредак, док се у 142 није напредовало.

Порески систем једна је од области у којима је остварен највећи напредак, став је Савета страних инвеститора, али уз опаску да би свако ново пореско оптерећење за компаније и физичка лица требало да се уведе кроз пореске законе које предлаже Министарства финансија, а не фондови, агенције или друга министарства. Ниједно ново захватање не би требало уводити, нити мењати његове основне елементе актом владе, а да у томе није учествовало Министарство финансија.

Иако је у смањивању парафискалних намета признат напредак, Савет сматра да је потребно преиспитати све преостале намете ове врсте који финансијски оптерећују привредне субјекте, а за које они не добијају одговарајућу корист у виду права, услуга или добара.

Савет сматра да има основа за разматрање потребе свеобухватније реформе комплетног законског и подзаконског пореског оквира, укључујући и процедуре доношења подзаконских аката којима се уређују финансијске обавезе привреде, с циљем да се обезбеди јавност и предвидивост регулаторног оквира.

Један од предлога страних инвеститора је и да се Закон о финансирању локалних самоуправа измени како би се утврдио исти износ фирмарина за све секторе.