Оригиналност ватрене водице

Објашњење Бруна Мајера, лобисте тиролских произвођача алкохолних пића, да је ловачки чај "јегерте" (у разним варијантама локалног изговора) – који садржи више вина, рума и ракије него чаја – саставни део националног наслеђа, деловало је на посланике Европског парламента у Стразбуру. Усвојили су одговарајући анекс закона о етикетирању алкохолних пића, који би после формалног усвајања на министарској конференцији ЕУ требало да ступи на снагу септембра ове године. Немачки конкуренти Тиролаца мораће свој производ да називају – колибарски чај "хитенте".

Лошије среће били су Пољаци. Захтев да само вотка која је произведена од кромпира или житарица сме да носи то име – одбијен је. На територији ЕУ вотку ће моћи да производи свако, од сировине коју сматра подобном, уз додатак на етикети "произведене од..." На пример, од меласе шећерне репе, соје или сурутке.

Шта је помогло Аустријанцима, а одмогло Пољацима? Нови европски закон, осмишљен ради потпуније информације потрошача, налаже да квалитет и порекло производа морају да одговарају називу на етикети.

У случају аустријско-немачког спора одлучило је географско порекло назива ловачки чај. Захваљујући ревности аустроугарских финанса, регистрован је средином деветнаестог века као локални производ. Немци су ту оригиналност индиректно потврдили. У јеку туристичких путовања открили су меркантилну драж напитка. Враћајући се са одмора из Аустрије, немачки туристи су чезнули за високопроцентним чајем. Одлуком у корист Аустријанаца све се мења, иако она, сама по себи, не представља заштиту у духу монопола. Нема гаранције да ће немачки "плагијат" под новим именом имати лошију прођу од аустријског оригинала.

Поменом "плагијата" намеће се и питање повезаности имена и мешавине састојака. "Јегерте" заснива популарност само на имену. Не постоји обавезујући рецепт, осим прописаних основних састојака: чај, вино и ракија, у истим количинама, зачини попут цимета, карамфилића...

Стручњаци тврде да је одлука парламента ЕУ била преседан. Шаљивџије међу њима додају да су посланици били дирнути завршном речју лобисте Мајера: "Ако нам одузмете право на ексклузивност ловачког чаја, узмите и Андреаса Хофера" (националног јунака, команданта тиролских устаника против Наполеона).

С обзиром на то да ракија, најчешће мешавина воћне ракије и рума, у неким рецептима може да буде и шљивовица, намеће се интересантно питање. Да ли би  аустријски специјалитет "јегерте" могао да се производи у Србији, као "Карађорђев ловачки чај"? Да ли би уз примесу лозоваче могао да се прави "јегерте монтенегро"? Посланици Европског парламента показали су разумевање за проблеме алпских произвођача, уважавајући ексклузивно географско порекло напитка, и традицију припреме, која, донедавно, није била уобичајена изван граница Аустрије. Али, у образложењу је истакнуто да се овакви случајеви морају решавати од захтева до захтева. Правило је да се традиционални производи једне регије, комбиновани са локалним именом, најлакше штите.