Дует против двобоја

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, јуна – "Обуставите паљбу". Такав позив упућен је ових дана политичарима у Вашингтону. Пребачено им је да су од "владарске" Авеније Пенсилванија, која саобраћајно повезује Белу кућу и Конгрес, начинили поприште немилосрдних, а некорисних, међустраначких обрачуна.

Као главни критичари испоставила су се два функционера с репутацијом "звезда" у ванполитичким делатностима – њујоршки градоначелник, предузетнички милијардер Мајкл Блумберг (65) и калифорнијски гувернер, чувени филмски "терминатор" Арнолд Шварценегер (60). Недељник "Тајм" посветио им је насловну страницу, приказавши их као дисиденте који траже промене у поступцима централне власти. Уз наслов "Коме треба Вашингтон?", магазин их је представио као лидере новог кова, способне да превазиђу страначке ускогрудости. "На жалост, партијски обојена политика је паралисала Вашингтон, док народ жели да се решавају проблеми, па градови више неће да чекају на одлуке националне власти", поручио је Блумберг. "Нећемо чекати да ‘велики тата’ (Вашингтон) обрати пажњу на нас", надовезао се Шварценегер.

На недавној конференцији одржаној под називом "Прекините ватру, пребродимо политичке деобе", испољили су се као заговорници новог политичког курса у коме ће задовољавање животних потреба грађана добити предност над страначким препуцавањима. Обојица већ примењују такав приступ, дефинишући га на сличан начин. Шварценегер каже да се ради о "постпартијској" политици, а Блумберг говори о "непартијском руковођењу".

Не може тако – чују се коментари, уз подсећање да демократија подразумева неслагања, борбу мишљења, власт и опозицију… Али, демократија је и систем који је заснован на владавини већинских интереса и потреба, изражених приликом давања гласова на изборима, кажу алтернативци, уз примедбу да две главне партије, Републиканска и Демократска, изневеравају те обавезе и превише енергије троше на међусобне окршаје.

У више анкета, грађани су убедљивом већином рекли да се "земља креће у погрешном правцу". Рејтинзи и председника Џорџа Буша и Конгреса пали су, при том, на врло "ниске гране", како због продужавања рата у Ираку, тако и због нерешавања "животних питања"…

Могу ли шампиони Холивуда и Волстрита, како медији карактеришу Шварценегера и Блумберга, да издејствују "реформу вашингтонског менталитета", питају се аналитичари. Тај нови тандем у себи носи специфичну "релативизацију партијности".

Шварценегер је републиканац, али либералнијих погледа од конзервативне матице, а уз то је ожењен Маријом Шрајвер, из породице Кенеди, легендарног језгра демократа. Блумберг је деценијама био демократа, па последњих шест година републиканац, да би се ове недеље исписао и из тог чланства и прогласио се – ванпартијцем.

Један за другог кажу да су "сродне душе". Владајући курс је, по њима, погрешан и треба учинити све да се начини заокрет у коме би "идеје и заједничке вредности побеђивале независно од партијске оријентације".

Обојици је подршка суграђана порасла откако су избрисали партијске искључивости у решавању питања као што су – глобално загревање, право на побачај, појачана контрола личног наоружања… Арнолд је перфектан пример успешног стварања коалиције, а Мајкл убедљив критичар грешака почињених у име партијских интереса за које каже да му личе на ратиште двеју оружаних табора, изјавио је политиколог Стивен Шајер из Минесоте бостонском "Кришчен сајенс монитору".  

Подршку им даје и Даг Бејли из групације "Јединство 08" која се залаже да на изборима следеће године победи пар у коме би кандидати за председника и потпредседника били из различитих партија. Неки мисле да би тако нешто баш могли да буду "центристи" за какве важе сада независни Блумберг и "либерални републиканац" Шварценегер. Обојица поричу да имају икакве веће политичке амбиције од тренутних функција у Њујорку и Калифорнији, али…

Недавна анкета Истраживачког центра Пју је показала да 75 одсто испитаника прижељкује лидера склоног компромисима и да је за 60 процената подесан вођа који комбинује конзервативизам и либерализам. "Свестраност" јесте врлина, али не побеђује – упозоравају хроничари. Из два разлога: прво, у партијским изјашњавањима подршку добија онај ко је "на линији", и друго – у коначном изјашњавању бирачи се ипак опредељују за кандидате из главних странака, тако да су тријумфи независних врло ретки, а у надметању за сам врх сасвим – јалови.