Петак, 17.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Удисањем кисеоника вратила слух

Удисањем кисеоника вратила слух
Др Милорад Рабреновић (Фото Д. Јевремовић)

По повратку са годишњег одмора Д. Т. (32) из Београда доживела је шок – изгубила је слух на једном уву. Одмах је отишла код лекара у дом здравља, али је добила погрешну дијагнозу. Лутала је дуго од лекара до лекара док јој није саопштено шта јој се догодило – доживела је инфаркт ува.

– Радим у средњој школи и први дан на послу после одмора у секунди сам схватила да ништа не чујем на лево уво. Најпре сам добијала инјекције кортикостероида, а имала сам и два третмана бушења бубних опни. Онда сам добила препоруку да одем у Војномедицинску академију, где су лекари констатовали да имам потпуно оштећење слуха због инфаркта средњег ува. Речено ми је да пробам да идем на лечење у хипербаричну комору, што сам и учинила, а уједно сам око две недеље примала инфузиону терапију – објашњава Д. Т. за „Политику”.

На терапију удисања кисеоника у хипербаричној комори ВМА ишла је око 35 пута, а бољитак са слухом је приметила већ после девет „сеанси”. Сада већ добро чује, а смета јој једино бука, и то када више људи прича у исто време.

Она није једина којој је „удисање кисеоника” у посебној комори донело побољшање. Како објашњава пуковник прим. др Милорад Рабреновић, начелник Центра за хипербаричну медицину ВМА, са проблемом акутне глувоће сусрећу се углавном специјалисти ОРЛ, али се све више људи се јавља и нама за помоћ.

– Изненадни губитак слуха се углавном јавља када ушна маст, церумен, запуши ушни канал и то се решава испирањем. Други проблем је када уво „нападне” неки вирус услед прехладе или инфекције, јер он захвати ушни живац и изазове проблем. Највећи проблем су инфаркти ува, који су васкуларне природе, јер је реч о крвним судовима ува и ока, који су најситнији у организму. Догађа се да особа ујутру устане и да не чује ништа на једном уву или да јој се губитак слуха догодио изненада у току дана. Човек то веома бурно доживи и када дође код нас објашњава да има и поремећај равнотеже и зујање у ушима. Симптоми се јављају због тога што се управо у средњем уву налази центар за равнотежу – истиче др Рабреновић.

За овакве проблеме постоји терапија медикаментима, каже он, али је последњих година доказано да хипербарична комора због допремања кисеоника у „критичне” просторе у уву, где је он снижен или га нема, омогућава бољитак. Суштина је у томе да се кисеоник „допреми” у одређена ткива где иначе не долази. Захваљујући том третману, развија се капиларна мрежа и проблем се превазилази. Колики је број третмана у комори потребан, зависи од сваког пацијента понаособ и колико је слух „пао”. Ако није много оштећен, саветује се одлазак на 10 до 15 третмана, а ако јесте потребно је 20 боравака у комори, после чега се прави пауза, а онда следе нови третмани. Најбољи успех се постиже када се особа чим дође до оштећења слуха јави на преглед.

– Имали смо у комори седамдесеттрогодишњу пацијенткињу која слабије чује и жалила се на зујање у ушима. Дошла је код нас због проблема са периферном циркулацијом, али је и ово поменула у разговору. После око 15 третмана била је срећна јер је могла да прича мобилним телефоном. Већ дуже време нам долази један младић који је имао ударац у главу и због тога изгубио слух на оба ува. Он је још у фази лечења, али већ разуме све када причамо, што раније није могао.

Друга је ситуација са онима који су рођени глуви, јер је њима ушни живац повређен или имају урођену аномалију. Ту не можемо да помогнемо – додао је др Рабреновић.

----------------------------------------------------

Ко сме, а ко не у комору

У хипербаричну комору најчешће одлазе пацијенти који имају хроничне ране које тешко зарастају, дијабетичари који имају проблеме са циркулацијом и гангрену, они који су добили „пушачку ногу”, особе са мигренама или инфекцијом костију, парови који муку муче са стерилитетом, људи који су доживели класично тровање угљен-моноксидом, или имају декопресиону болест... На третмане не могу да иду особе са малигним болестима, пацијенти који узимају цитостатике, они који имају обољења плућа, клаустрофобичне особе, психички оболели пацијенти и људи са акутном респираторном инфекцијом... Боравак у комори на ВМА за војне осигуранике је бесплатан, док цивили плаћају 5.000 динара до третману.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.