Квебеку пензије, а Србија да чека 2016.

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 23. јуна – Словеначки пензиони фонд је, сазнајемо у Министарству рада, хитно доставио колегама у Београду своје папире о броју српских пензионера у Словенији, иако то овдашњим пензионерима који би требало да примају пензиони чек из Србије (сада га добијају из Љубљане) – нимало не одговара, пошто најнижа пензиона основица у Словенији, после недавних усклађивања, износи 467,20 евра без додатака, док је највиша основица око 1.900 евра. Дакле, уколико буде потписан споразум са Србијом, следује им неколико пута нижа пензија.

У канцеларији словеначке омбудсманке Зденке Чебашек-Травник обавештени смо и да није тачно да је закључен посао око споразума са Босном јер га словеначки парламент није ратификовао ни четири месеца после потписивања. Огорчени словеначки пензионери из Босне свакодневно зову и траже да омбудсманка заштити њихова права; прозвала је министарку Марјету Цотман, али она се одбранила пребацивши проблем на све "те државе које су ратовале", а у којима је зато комуникација унутар расцепканих бирократија отежана и архиви у лошем стању, па је неуређеност (не)доступних података "непремостив проблем". Тако је у Босни, а слично је у Србији и у Црној Гори, тврди министарка Цотман.

Отуда се не може говорити о искључивој одговорности Словеније што тај проблем није скинут с дневног реда, нити да "Словенци игноришу заказане састанке", јер заказаних састанака, како нам је потврдио државни секретар Министарства рада Марко Штровс – није ни било. Словеначка страна изврдава овај проблем успешно већ седму годину тако што показује добру вољу да се састанак сазове, али уз услов да од Србије прво добије захтеване податке.

Тоне Долчич, заменик словеначке омбудсманке, обавезао се да ће лично од септембра даље бдети над заштитом права словеначких пензионера из Србије, уз напомену да само политика може да одговори на дилему када ће се заиста приступити договарању споразума са Србијом. Саговорници у Љубљани јединствени су у одбрани своје позиције ставом да досадашња српска дипломатија и министарства нису показала право интересовање да се проблем закинутих пензионера из Србије реши као приоритетан, па "што би онда Словенија ишта чинила у корист своје штете".

Наведено упућује на закључак да влада премијера Јанеза Јанше иде ка варијанти која је "Политици" натукнута још пре три месеца, а то је да почетак преговора о социјалном споразуму није предвиђен пре краја 2008. или почетка 2009. Разлог? Словенија не може себи да приушти ново финансијско оптерећење уочи почетка председавања Европском унијом (првих шест месеци 2008), што би исплата потраживања осигураницима из Србије свакако била. Љубљана је намерна да засени Брисел својим председавањем, у име чега је, како извештавају домаћи медији, већ неколико пута прекорачила суму планирану за изградњу репрезентативних, екстралуксузних објеката у резиденцијалном комплексу некада Титовог Брда код Крања, дворцу који је припадао Карађорђевићима, а Словенија је у поступку денационализације одбила да га врати првобитним власницима.

А да све може кад се хоће и да и Словенија зна да пожури и експресно склапа социјалне споразуме, чак са деловима неких држава, доказује пример Квебека. Словенија је 2000. муњевито потписала споразум о социјалном осигурању с канадском покрајином у којој живи знатна словеначка дијаспора. Исељеницима је омогућено збрајање радног стажа (из Словеније и оног у Квебеку), исплата различитих врста пензија (старосна, инвалидска, породична…) као и право на државне субвенције за старе и онемоћале.

Споразум између Квебека и Словеније ратификован је 2001. у време када су Београд и Љубљана постигли први договор да саставе тимове за преговоре о склапању социјалног осигурања, после чега би наступила исплата пензија. Од тада се није макло с места а и зашто би, кажу саговорници у Љубљани, ако је на пример и заменица (сада бившег) српског министра рада недавно изјавила на ТВ Србија да је проблем закинутих словеначких пензионера у Србији "индивидуалан, а не државни".

Штровс је у изјави за "Политику" још у марту рекао да Словенија одуговлачењем споразума "штити свој легитимни интерес" тј. спречава одлив новца из буџета, при чему политичаре не брине морална страна тог питања (јер су пензионери уплаћивали доприносе у словеначки пензиони фонд а сад не могу до својих пара). Цинично је закључио да пензионери "морају питати Београд зашто није агилније поставио тај проблем на агенду нерешених међудржавних питања".

Произлази да Љубљана ово питање не намерава да реши ни лако ни брзо, а уколико примени исти рецепт као са Босном, са којом су, упозорава Александра Клинар, портпаролка Министарства рада, преговори трајали преко седам година, онда словеначки парламентарци очекују да ће споразум са Србијом добити на сто – око 2016. године.