Преговарачки маратон у Бриселу

Видно уморна али и уочљиво задовољна, немачка канцеларка Ангела Меркел је јуче (субота) у зору, у 4 сата и 50 минута, изашла пред новинаре и саопштила да је, после драматичног преговарачког маратона који је трајао 36 сати, коначно постигнута сагласност о прилично радикалном реформисању Европске уније.

Све до последњег часа исход бриселског самита био је крајње неизвестан – не памти се, кажу, тако жилава борба за (пре)расподелу моћи међу европским лидерима – а онда је, после компромиса којим се изашло у сусрет Пољацима, избегнут фијаско и наступило олакшање.

И пољски председник Лех Качински, који је дуго претио ветом, био је на крају задовољан и пун хвале за преговарачку упорност и вештину одлазећег британског премијера Тонија Блера и "новајлије", француског председника Николе Саркозија, у чијој "режији" је направљен спасоносни компромис. Саркози је каваљерски поделио аплаузе са Ангелом Меркел, тврдећи да су њих двоје све време радили "руку под руку".

Праву дипломатску грозницу у току ноћи између петка и суботе, изазвала је, иначе, вест да је брат близанац пољског председника, шеф владе, Јарослав Качински саопштио у Варшави да ће његова земља, пошто није добила оно што је тражила, уложити вето.

Та вест и неуобичајено укључивање пољског премијера из Варшаве у бриселске преговоре иритирали су Меркелову, чија земља управо завршава полугодишњи председнички мандат у европској фамилији. Агенције саопштавају да је потом дошло до отвореног и жестоког сукоба између немачке канцеларке и пољског председника. Кад је Меркелова запретила да ће изоловати Пољску и остварити сагласност осталих чланова Европске уније, покренут је посреднички механизам.

Према компромису који је спасао самит, нови систем вредновања гласова сваке чланице уније понаособ, против којег су се Пољаци побунили, неће ступити на снагу пре 2014. године, а до тада би требало да се пронађе модел, са прелазним периодом од три године, који би био прихватљив за све. Остала је, дакле, варијанта која је сада на снази и која је повољна за Пољску. Према тој формули, Пољаци располажу са 27 гласова, а Немци са 29, иако Немачка има дупло више становника (82 милиона) од Пољске.

Доста узбуђења изазвали су уступци које је Меркелова учинила премијеру Блеру: за Британце неће бити обавезујући принципи о људским правима и слободама које ће садржати (реформски) споразум и будући шеф дипломатије ЕУ неће носити титулу министра. Лидери великог броја земаља су промптно и жучно реаговали, тврдећи да се отишло предалеко у уступцима Блеру.

Ево, у најкраћем, шта је договорено у бриселској "арени":

Уместо планираног устава, који се "насукао" на референдумско "не" у Француској и Холандији 2005, што је изазвало праву блокаду у ЕУ, ступиће на снагу, највероватније 2009, уговор о реформама. Британци и Холанђани су, наиме, били посебно "алергични" на свако спомињање појма устав, плашећи се настанка европске "супердржаве". Садржај тог споразума, на основу смерница лидера ЕУ, треба да сачини међувладина конференција. Реч је о преговарачком процесу експерата и политичара, који може да траје месецима.

Спорна "тежина" гласова, око које су се ломила копља и претио пољски вето, остаје до даљњег по старом, а потом би требало да ступи на снагу принцип "дупле већине" по којем би одлука била пуноважна ако се за њу изјасни преко половине чланица ЕУ (55 одсто) чије становништво броји најмање 65 одсто од укупног броја житеља уније.

Будући шеф дипломатије, и несуђени министар, зваће се високи представник за спољну политику и безбедност (титула коју носи тренутно Хавијер Солана, предвиђен, иначе, за нови положај). Он ће обједињавати послове и надлежности садашњег високог представника и комесара за спољну политику. Биће, у исто време, почаствован и положајем потпредседника Европске комисије.

Европска унија добија и председника, са мандатом од две и по године. Проширује се систем одлучивања већином, уместо обавезне једногласности, у више области. У оним осетљивијим, као што су спољна политика, порези и социјална политика, и даље ће важити обавезна сагласност свих. Појачана је улога и уплив националних парламената на одлуке које се доносе у Бриселу, са увођењем "жутих" и "црвених" картона, као опомена и упозорења.

Лидери европске фамилије су се сагласили да не затварају врата пред дошљацима, на која би, како је речено, Хрватска могла да закуца већ 2009, али су појачали услове за новајлије који се посебно тичу нивоа и квалитета демократије, привреде и људских права.
Мирослав Стојановић

--------------------------------------------------------------------------

Португалија: Израда текста реформског уговора почиње 23. јула

Брисел – Португалија, која ће 1. јула преузети председавање ЕУ од Немачке, сазваће за 23. јул међувладину конференцију која ће припремити нацрт уговора о реформи институција ЕУ, саопштио је јуче португалски премијер Жозе Сократеш.

Сократеш је новинарима у Бриселу рекао да се нада да ће текст уговора бити усвојен у октобру на неформалном самиту ЕУ у Лисабону, пошто га претходно усвоје шефови дипломатија ЕУ на састанку у септембру у Бечу. "Желимо да убрзамо процес. Наша намера јесте да током неформалног самита у октобру (у Лисабону), усвојимо текст уговора", рекао је Сократеш.

Немачка канцеларка Ангела Меркел јуче је у Бриселу оценила да постоје "добре шансе" да нови уговор о реформи институција ЕУ, који треба замени пропали европски устав, ступи на снагу 2009. године.
Бета