И лек и реч

У Београду ових дана изгледа да само асфалт не тражи помоћ – он се ваљда препустио тропској врућини и готово истопљеним гумама аутомобила. Али, ни приближно "узаврелим" точковима санитетских возила која заиста живот значе. Међутим, у кол-центру Хитне помоћи, много познатијем 94, температура се не мери Целзијусовом скалом већ бројем позива, које ових врелих дана примају дежурни лекари, а који су у непрестаном порасту.

Донкихотовској борби грађана са тропском врућином свакодневно помаже 18 екипа које чак и до 50 пута дневно пруже помоћ на улици, а многе и врате у живот. "Пао је на улици, не дише дођите брзо", "Нема ваздуха, гуши се", "Саобраћајна незгода има повређених", "Поломила је ногу" најчешћи су и свакодневни вапаји упућени лекарима на које они не остају равнодушни не само у професионалном већ и у људском смислу.

Иако су телефони непрестано звонили и све екипе максимално биле ангажоване, запослени у Хитној помоћи, у паузи између позива и интервенције, стигли су и да разговарају са новинарима "Политике" и да буду сјајни домаћини. Док разговарамо са др Жељком Бајић, начелницом смене, која је у овој здравственој установи већ 27 година, чекајући први "црвени" позив да изађемо на терен са екипом, Неша, један од диспечера, доноси  пиће и уз осмех додаје: "Узмите, освежите се, немојте да нам и ви дехидрирате". И већ у следећем тренутку одговара на позив и стрпљивим гласом објашњава пацијенту шта треба даље урадити.

– Само у току једног дана има између 2.000 и 3.000 позива, колико житељи Београда и сви њихови гости окрену број 94, а лекар процени коме треба хитно помоћи, а коме само дати савет или упутити на неку другу адресу. Ознака "црвено" за дежурног лекара Хитне помоћи значи знак за узбуну и хитно упућивање лекарске екипе, од чије брзине и стручности зависи живот пацијента. Уколико након примљеног позива у кол-центру, сета питања и индекса хитности, процени да је помоћ и неопходна и ургентна, један од дежурних доктора сврстава позив у "црвено", што моментално активира једну од 18 екипа. Наши лекари су довољно искусни и стручни да одлуче да ли ће позив добити "само" ознаку "жуто", односно мању хитност и нешто касније проверавање телефоном стања пацијента, јер и реч је лек, или ознаку "зелено", када се грађанин упућује у другу установу или му се даје савет – објашњава нам др Бајић.

Како кажу запослени, народ ко народ и кад има температуру или грип одмах по навици окреће 94 и успаничен тражи помоћ. Тако да, осим застрашујућих, трагичних животних прича пацијената и борби за живот, у дугогодишњем искуству ових лекара има и смешних и занимљивих ситуација.

– Догађало се да позову пацијенти и, на пример, питају успаничени: "Да ли ради рендген у Косјерићу" или да на наше питање: "Које сте лекове узимали?" Добијемо одговор "Комплекс бе 92", или "електромицин" – објашњава др Бајић.