Песме проживљене па написане

„Сваке ноћи теби певам” назив је концерта који ће 24. новембра у Центру „Сава” одржати легенда панонске шансоне Звонко Богдан. Концерт којим ће прославити 45 година дискографског и ауторског рада назван је по истоименој песми која се налази на првој винилној плочи у каријери Звонка Богдана, снимљеној уз пратњу тамбурашког оркестра легендарног Јанике Балажа и објављене 3. децембра 1968. године.

Током јучерашњег сусрета са новинарима којима је са својим оркестром приредио и мали концерт током једночасовне пловидбе по Дунаву, Звонко Богдан је рекао да његове песме нису измишљене већ су све – доживљене.

– Оне морају да имају трећу димензију, морају да буду претходно одигране у животу. Тек тада могу нешто да урадим. Кроз своје песме сам се враћао у прошлост, у детињство, оживљавајући тако успомене на конкретне људе и догађаје, на једно незаборавно време, за мене данас као из бајке – рекао је музичар који је након те прве песме којом је започео своју дискографску каријеру издао бројне албуме на којима је, поред сопствених композиција, снимио јединствене интерпретације народних и песама других аутора попут познатих „У тем Сомбору”, „Што се боре мисли моје”, „Има дана”, „Ево банке, Цигане мој”, „Ко те има тај те нема”, „Вратиће се роде”…

Уз опаску да се годину дана спрема за један овакав сусрет, признао је да јубилеје не воли као ни рођендане, али, како је рекао, увек се нађе неко да прочепрка и нађе их.

– Све што сам прошао као аматер трајало је дуго и упућивало ме на професионални пут. Наступао сам по кафанама и од њих сам се трудио да направим један мали театар – признао је аутор нумера које многи доживљавају као изворне народне, као што су „Еј, салаши на северу Бачке”, „Говори се да ме вараш”, „Већ одавно спремам свог мркова”, „Не могу се тачно сетити лета”, „Прошле су многе љубави”, „Живот тече у лаганом ритму”.

Присећајући се прошлости, Звонко Богдан је рекао да ову прву песму, по којој је и назван београдски концерт, заправо није смео никоме да покаже. А потом је уследила друга – „Еј, салаши на северу Бачке” – у фебруару 1971. године и тако је почео да настаје његов ауторски опус.

У дугој и богатој каријери снимио је 11 ел-пи плоча, пет сингла и мноштво касета и це-деа у разним издањима. Највише снимака је забележио са тамбурашким оркестром РТ Војводине (некада Тамбурашки оркестар Радио Новог Сада под управом Јанике Балаже), али је сарађивао и са многим другим.

Током пловидбе и дружења са представницима медија Богдана су пратили, како је рекао, шесторица најбољих момака са севера Бачке, који су свој оркестар назвали „Оркестар винарије”.

Са њима је гостима илустровао како је то некада било без микрофона и без струје, онако како су пре сто година уживали наши стари.

И певао песме попут „Ова песма рефрен нема”, „Ево банке, Цигане мој”…

С. Ч.