Родила криза генија

Солун– Филмови попут „Псећи зуби”, „Неправедан свет”, „Дечак који једе храну за птице” или недавно у Венецији вишеструко награђеног „Госпођица Насиље”, само су неки од доказа да се савремени грчки филм – стваран са минималним буџетом у независним продукцијама, углавном са потписима млађих филмских аутора – у последњих неколико година високо позиционирао на филмској мапи света.

Парадоксално је, али истинито, да је грчки филм доживео свој снажан узлет управо у годинама најжешће економске кризе у овој земљи. Грчки филмски аутори кризу су искористили за лични импресивни напредак, за истраживање себе и сопственог талента. Уз упорност и марљив рад, показујући иновативност, комуникативност, истрајност, доследност, континуитет, али и осећај солидарности и креативност стваралачког духа, не презајући ни од експеримента и подривања утврђене форме, млади грчки ствараоци су са минимумом продукцијских могућности поставили себи високе циљеве. И успели су! Широм света освајају награде, улазе и у редовну биоскопску дистрибуцију и ван матичне земље, миљеници су међународних филмских манифестација и копродукцијских форума и сусрета на којима истрајно представљају своје нове пројекте и конкуришу за средства из многобројних филмских фондова који им сада веома радо отварају врата.

Наравно, да би се достигле легенде прерано отишлих Какојаниса и Ангелопулоса, треба још доста времена, али су многи од савремених грчких аутора на добром путу да створе име које ће се трајније памтити. Можда је међу таквима баш Александрос Авранос, аутор дебитантског филма „Госпођица Насиље”,који је био најубедљивији међу такмичарима 70. Венеције, а сада се на 54. Солунском фестивалу такмичи у Националној селекцији. Авранасово дебитантско филмско дело јестеужасавајуће хладан и дистанциран портрет савремене грчке породице средње класе (мада је филм инспирисан истинитим догађајем у Немачкој). Један изненадни догађај, самоубиство скоком са балкона једне од ћерки и то на 11. рођендан, покреће све скривене перверзне механизме и тајне породице у којој патер фамилијас, да нико живи около не зна, сексуално и физички злоставља и своју жену, све своје ћерке,па и унуку, подводећи их чак и својим пријатељима за новац. Употребом фотографије хладних тонова, издашно потпомогнут изванредним глумачким перформансима, Авранас покреће сва могућа питања физичког насиља и моралне деградације породице у којој се преживљава једино уз поштовање кодекса ћутања. Филм који шокира и меље гледаоца зато што је реалистичан и зато што му јетемаствари пред којима затварамо и очи и уста.

Уз „Госпођицу Насиље” који својом снагом доминира у такмичарској селекцији нових грчких филмова, луцидном идејом, вештимредитељскимизвођењем, уз глумачку подршку Христоса Стергиоглуа, тумача насловног лика, издвојио се и дебитантски филм „Вечни повратак Антониса Параскеваса” Елине Псику (учествовала је на берлинском Талент кампусу и пичинг форуму у Карловим Варима где је за овај пројекат освојила награду). Псикуова тематизира популарне јутарње ТВшоу спектакле од којих ни у Грчкој не може да се живи, у којима водитељи играју, певају, кувају, вежбају и раде свакојаке лудорије не би ли имали што већу гледаност и што богатију спонзорску подршку. Како би све то постигао и одолео налету знатно млађих водитељских конкурената, филмски јунак Антонис Параскевас „оркестрира” своју наводну отмицу и кријући се у напуштеном хотелу, прати одјеке „мистериозног нестанка” на свим ТВ станицама и новинама и стрпљиво рачуна скок своје популарности. Филм вешто жонглира између црне комедије и драме. Драматизација је стилизована и појачана музичким паузама и Елина Псику уз помоћ свега тога постепено гради и загушљиву атмосферу напуштања и усамљености. Антонис Параскевас се негде забројао, није рачунао на то да ће се његово име временом постепено заборављати и да ће живот ићи даље и без њега. У очајничкој потрази за изгубљеним идентитетом и славом, остаће заглављен у свету који је сам креирао.

Као занимљив и вредан филм показао се и „Стојећи по страни, гледајући”, дебитантски дугометражни играни филм Јоргоса Серветаса, аутора који се до сада бавио експерименталним и андерграунд филмом из Тебе, града митског Едипа. Јунакиња његовог филма јестетридесетогодишња Антигона, која се после вишегодишњег одсуства враћа у Тебу, среће пријатеље из прошлости, запошљава се као учитељ енглеског језика, проналази чак и дечка, али ће врло брзо спознати да се иза површине наоко мирног градског живота крију насиље, предрасуде, прећутно саучесништво између жртава насиља и владара. Антигона има шансу да промени своју судбину, али не стојећи по страни и гледајући. Серветасова Антигона је одлучила да делује...

Међу осам за такмичење одабраних филмова јесу и „Пророк” Димитриса Пулоса, „Зима” Константиноса Куцољотаса, „Последња шала” Василиса Раисиса, „ Златна рибица” Таноса Цавилиса и „Дивља патка” Јаниса Сакаридиса. Ни они нису без вредности. И они на грчку, али и европску стварност, реагују различитим редитељским сензибилитетом, али са истоветном спремношћу да опчине гледаоца јединственим причама.

-----------------------------------------------------------

Добар пријем „Одумирања”

Филм „Одумирање” Милоша Пушића имао је синоћ веома запажен наступ у оквиру јубиларног програма „Балкански преглед”. После пројекције у дупке пуној дворани „Ставрос Торнес”, као и увек веома активна, грчка публика интервјуисала је нашег младог редитеља,као и глумца и продуцента Бранислава Трифуновића. После наступа у Солуну, филм „Одумирање” биће приказан и на фестивалу у немачком граду Котбусу.

-----------------------------------------------------------

Наш критичар у жирију

Наш филмски критичар Дубравка Лакић учествује у раду међународног жирија критике заједно са Магдом Михалеску (Румунија), Денисом Вестом (САД), Божидаром Мановим (Бугарска) и Бојдом ван Хејном (Луксембург). Жири међународне критике Фипресци доделиће две награде: за најбољи од 14 филмова у главном такмичарском програму и за најбољи од осам грчких филмова који се такмиче у Националној селекцији.

К. Р.