Фонд за спас наменске производње

Ако се оснује фонд за одбрамбену индустрију, како то планира Министарство одбране, домаћа наменска индустрија коначно би могла изаћи на пут опоравка и полако заузимати позиције на међународном тржишту наоружања и војне опреме. Овај фонд би кредитирао модернизацију производних капацитета, увођење нових технологија, опремање производних капацитета, санацију порушених погона и подстицао извозну оријентацију предузећа. Наиме, потребе Војске Србије су ограничене имајући у виду капацитете фабрика "Застава оружје" из Крагујевца, "Први партизан" из Ужица, Компаније "Слобода" из Чачка, ХК "Крушик" из Ваљева, "Милан Благојевић – Наменска" из Лучана и "Прва искра – Наменска" из Барича, па је заузимање позиција на светском тржишту императив.

– Пројектна група за припрему акта за образовање фонда за одбрамбену индустрију спремила је предлог акта о образовању фонда и доставила га Секретаријату Министарства одбране на даље процесуирање. Секретаријат је предлог доставио Министарству финансија и Министарству привреде. Министарство привреде је сагласно са предлогом, док из Министарства финансија за сада није стигао адекватан одговор – каже за "Политику" пуковник др Данко Јовановић, начелник Управе за одбрамбене технологије Министарства одбране.

Представници министарстава одбране и привреде одржали су више састанака на којима су усаглашени ставови и постигнут договор у вези са наменском индустријом чије је постојање од стратешког значаја за државу.

Закључено је да одбрамбена индустрија остане у надлежности Министарства одбране (Република Србија већински власник), да се формира поменути фонд за одбрамбену индустрију, изврши трансформација друштвеног капитала предузећа и реализује други круг социјалног програма.

Такође, заједнички став оба министарства је да се у приватизацију одбрамбене индустрије уђе када се стекну најбољи услови за приватизацију (по важећем закону предузећа са страним капиталом не могу производити наоружање и војну опрему), да Министарство одбране преузме чвршћу управљачку функцију преко органа управљања у овим предузећима, да у управним одборима буду чланови и осталих министарстава и да се направи стратегија развоја одбрамбене индустрије.

– Иако је одбрамбена индустрија способна да подмири између 50 и 60 одсто потреба Војске Србије, током последњих година ангажовано је свега неколико процената њених капацитета. Лоша финансијска ситуација у Војсци Србије, нередовно финансирање, губитак међународног тржишта током претходних година због санкција, застој у издавању извозних дозвола, неефикасна процедура издавања дозвола за промет и транспорт наоружања и војне опреме и други разлози довели су до неупослености капацитета, застоја у технолошком развоју, стварања залиха готових производа и неизмирених обавеза по основу пореза и доприноса. Став Управе за одбрамбене технологије јесте да прво треба урадити квалитетну стратегију разбоја одбрамбене индустрије и пронаћи оптимална решења за наведене проблеме – објашњава пуковник Јовановић.

Мере предузете претходних година на консолидацији стања у одбрамбеној индустрији делимично су финансијски релаксирала предузећа.

Извршена је конверзија дуговања према министарству и јавним предузећима у трајни улог државе у висини око три милијарде динара, спроведен је први круг социјалног програма за 2.723 запослена и додељена су средства за субвенције за повећање производње и текуће ликвидности.

По речима пуковника Јовановића, реализацијом другог круга социјалног програма одбрамбена индустрија ће се додатно консолидовати, што, наравно, зависи од могућности државе да обезбеди средства за социјални програм.

Ако би се обезбедила и средства за улагање у нове технологије, опремање капацитета и модернизацију производње, створили би се услови за ефикасан наступ на међународном тржишту.