Обнова преговора ЕУ и Турске

После блокаде која је трајала више од три године, Европска унија и Турска јуче су у Бриселу обновиле приступне преговоре, а у Анкари се надају да ће ово бити нов и успешнији почетак.

Турска је почела приступне преговоре у октобру 2005, истог дана када и Хрватска, али још није одмакла од старта. Од 35 поглавља, разговори су отворени о 13, а досад је окончано само једно.

Неколико области се нашло „на леду” пре свега због противљења Републике Кипар, Немачке и Француске.

На дневном реду конференције, којој су присуствовали комесари ЕУ Штефан Филе и Оли Рен, нашло се 22. поглавље које се односи на регионалну политику.

„Ово је важан корак у оживљавању преговора. Очекујемо да ће земље чланице ЕУ укинути блокаде и на друга поглавља које су мотивисане политичким разлозима. Турска ће одлучно наставити да ради на путу ка чланству у ЕУ”, истиче се у првом реаговању Министарства спољних послова у Анкари.

У Турској је у међувремену опао почетни евроентузијазам. Најновија истраживања потврђују да су се од јалових обећања грађани уморили: сада само 45 одсто анкетираних подржава интеграције са ЕУ, док је 2004. за чланство у ЕУ било чак 73 одсто Турака.

У влади истичу да ће наставити реформе, али критикују учестала условљавања која накнадно стижу из појединих земаља.

У последњем извештају Европске комисије Турској су изречене многе похвале, али и оштре критике. У Бриселу су поздравили реформе у области правосуђа, као и „демократски пакет” мера које би требало да доведу до побољшања положаја Курда и верских мањина.

Анкари се, међутим, посебно замера непоштовање права грађана на слободно окупљање и јавно изношење мишљења, односно прекомерна употреба силе против демонстраната на истанбулском тргу Таксим и другим местима у којима је у мају и јуну страдало пет лица, док је 7.000 лакше или теже повређено.

Приближавање Турске ЕУ ће у овој фази умногоме зависити од става кипарске владе која је замрзла неколико поглавља оцењујући да Анкара не поштује раније договоре са земљама чланицама ЕУ.

У Никозији очекују да Турска отвори своје луке и аеродроме за грчке бродове и авионе и да укине блокаду Вароше, елитног дела луке Фамагуста, где власницима Турци већ деценијама не дозвољавају приступ својим луксузним хотелима.

„Кипарско питање није једини проблем за чланство Турске у ЕУ. Али уколико се оно реши то би сигурно убрзало приступни процес Анкаре”, каже искусни кипарски дипломата Андреас Мавројанис.

Према локалним медијима, генерални секретар УН Бан Ки Мун сада покушава да оживи преговоре турске и грчке заједнице како би се на подељеном острву коначно пронашло трајно и свеобухватно решење.

Кипар је подељен 1974. после турске војне интервенције. Турци су у међувремену на северу острва самопрогласили своју државу коју је досад признала само Анкара.

Република Кипар је пуноправни члан УН, а од 2004. године и ЕУ, док се турски део острва нашао у изолацији.