Медији као четврта грана власти

Медији у Србији треба да одиграју важну улогу у процесу европских интеграција. Али, изазови пред којима се они налазе велики су: поред борбе за сопствену независност, морају да се изборе са слабостима у сопственим редовима, али и суоче са различитим, па и врло противуречним, ставовима у српском јавном мњењу о Европској унији.

Како показују анкете предочене учесницима недавне конференције "Улога медија у процесу придруживања Србије Европској унији" (коју су организовали амбасада СР Немачке у Београду и Ајсак фонд), ЕУ није главни приоритет грађанима Србије, па је задатак медија у промоцији европских вредности, тим пре, сложенији.  

Истина, према резултатима истраживања јавног мњења о европским интеграцијама, спроведеном на 1.000 испитаника, за мај 2007. године, које је представио је Србобран Бранковић, директор агенције "Медијум Галуп", 72 одсто грађана сматра да би Србија требало да се прикључи Европи, али ЕУ је грађанима тек на деветом месту приоритета.

Пре ње, приоритетније су им, рецимо, пензије, борба против криминала, привредни опоравак и решење за Косово.

Само на основу тога, могло би се закључити да средства информисања са европским темама иду у борби "са ветрењачама", да није и другачијих одговора. Упитани са којом би земљом или групом држава Србија у будућности требало да има најчвршће односе, чак 40 одсто испитаника рекло је да би то требало да буде ЕУ (29 одсто дало је глас Русији, а девет одсто САД-у). Тиме грађани, заправо, отварају врата европским темама у медијима.

Амбасадор СР Немачке у Београду Андреас Цобел сматра да медији, при томе, треба да имају "корективну" улогу у друштву, због чега је, каже, важно да не буду под утицајем "тајкуна" и политичара, да буду независни. С таквим ставом сагласан је и председник Скупштине Србије Оливер Дулић. По њему, значај медија у процесу европских интеграција толико је велики да их не он посматра само као део цивилног друштва, већ као четврту грану власти (поред законодавне, извршне и судске), чији проблем, иначе, нису само притисци и безбедност, већ и велика концентрација моћи на малом месту.

С тим у вези, Фрајмут Дуве, активиста за људска права, из Немачке, упозорава да се у Европи морају заштитити слобода критичког говора и писања, "јер ако сви пишемо исто, укинућемо демократију".

Српско новинарство, судећи према истраживању "Стратеџик маркетинга", које је представила Светлана Логар,  у тој разноликости увелико одговара поменутом ставу. Логарова је, рецимо, навела да повољан утисак о ЕУ има 40 одсто гледалаца Б92, а 16 одсто РТС и Пинка, док је за изручење Ратка Младића Хашком трибуналу 70 одсто гледалаца Б92, а само 30 одсто гледалаца РТС-а.

Има додуше и другачијих примера: будући да у нашем јавном мњењу постоје и предрасуде, неки медији их, како је примећено, злоупотребљавају, верујући да кад критикују НАТО, да ће бити ближи читаоцима, а онда и повећати тираж или гледаност.

Неки од разлога такве"кратковидости" могли би се пронаћи и у речима главног уредника недељника "Време" Драгољуба Жарковића, који је оценио да професионална спремност медија није адекватна друштвеној потреби да се промовише идеја о ЕУ, јер је то, како каже, последица системски лошег образовања новинара, посебно у електронским медијима.

Учесници овог скупа приметили су и да медији шаљу много контрадикторних порука о Унији, а да нема правих чињеница о томе шта ЕУ значи. Јаона Авадани, из Центра за независно новинарство из Румуније, навела је да су тамошњи медији углавном преносили да је завршено преговарање о том и том поглављу са ЕУ. Грађанима треба, међутим, објаснити чему служи европска интеграција. При томе, новинари, наравно, не смеју да оду у другу крајност. Јер, ЕУ није – како рече Срђан Мајсторовић, из Канцеларије владе Србије за придруживање ЕУ – Дизниленд нити обећана земља, већ заједница вредности, из које нам нико не обећава да ћемо бити лепши ни паметнији ако јој приступимо.

Истини за вољу, нисмо ми  у свему далеко од Европе. Србија, углавном, већ има медијске законе у складу са европским стандардима, али примени тих прописа проф. Владимир Водинелић, са Правног факултета Универзитета Унион, на жалост, није дао добру оцену.

–У свим оним стварима где се политика сувише приближила случају ми смо завршили са европским стандардом – нагласио је и то своје виђење илустровао забраном листа "Сведок", после убиства премијера Ђинђића, у којем је, каже, био наводни интервју човека који ће касније бити осумњичен, па окривљен као један од починилаца  убиства премијера. Европски стандард је да не можете никада забранити било чију изјаву, интервју или информацију само зато што је он неко, навео је, додајући да би и студент прве године права видео колико има огрешења о европски стандард у случају телевизије БК, коме је Савет РРА одузео дозволу за емитовање, наводно привремено.