Левичар на челу Њујорка

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Мајкл Блумберг, милијардер без партијске припадности, који је у претходних 12 година био градоначелник Њујорка, управо је добио наследника, који је пре свега познат по својим левичарским уверењима. На прекјучерашњим изборима, демократа Бил де Блазио (52) до ногу је потукао свог републиканског противника Џоа Лоту са рекордном предношћу од 74 : 24 одсто гласова.

Победа је, додуше, најављивана, али су димензије тријумфа ипак изненађење. Де Блазио је уз то и први демократа на челу највећег америчког града (8,3 милиона становника у административним границама, 20 милиона са предграђима) од 1989. Резултати избора су велика вест и зато што се положај њујоршког градоначелника сматра највидљивијим после положаја америчког председника, а поготово због тога што је на то место сада изабран човек који је у младости био активни симпатизер никарагванских сандиниста, због чега је у таблоиду „Њујорк пост” често називан „Че де Блазио”.

Бил де Блазио досад није био политичар великог формата: био је биран само у Градско веће Њујорка и за јавног адвоката (заступника грађана). Никад досад није управљао организацијом већом од 300 људи, а сада ће бити на челу администрације од њих 300.000, колико је на платном списку Њујорка, и на располагању ће имати буџет од 70 милијарди долара.

Биће и најлибералнији градоначелник једног великог америчког града и сасвим сигурно под највећом паском, јер један левичарски популиста долази на место једног успешног плутократе. Шта год се наиме говорило о Блумбергу, чињеница је да он Њујорк оставља много уређенијим него што га је затекао: подигао је ниво рада и одговорности градских служби и увео прецизно мерење њиховог учинка, градске финансије су уравнотежене, многе четврти потпуно обновљене, а само прошле године у приватном сектору је отворено око 85.000 нових радних места.

Де Блазио је, међутим, у кампањи истицао да је Блумберг био само градоначелник богатих (у Њујорку живи 400.000 милионера, што га чини првим у свету по броју милионера) и да је председавао Дикенсовом „Бајком о два града”. За то је имао и аргументе: по званичној статистици 45,8 одсто становника живи у сиромаштву (које је дефинисано приходима до 30.994 долара за четворочлану породицу). Док 20 одсто најсиромашнијих нема веће приходе од 9.000 долара годишње и 50.000 људи преживљава од народних кухиња и у склоништима за бескућнике, дотле пет одсто најбогатијих има просечна годишња примања од 436.000 долара.

Кад се томе дода и да је сваки пети одрасли житељ Њујорка рођен ван Америке и углавном нема регулисан имигрантски статус, јасно је да је овај урбани конгломерат плодно тле за популузам. Велика јабука је уз то демографски већ данас оно што ће Америка бити сутра: етничке мањине (Хиспаници, Афроамериканци и Азијати) тамо су већина, док је белаца, потомака првобитних колонизатора или каснијих досељеника, само 33 одсто.

Сада је главна дилема да ли ће Де Блазио, упадљива фигура (висок је 193 сантиметра, полу-Италијан по мајци, чије је презиме узео, ожењен Афроамериканком која му није ни до рамена са којом има сина и ћерку), остати левичар и на власти или ће се у судару са реалношћу претворити у прагматика.

Изгледније је ово друго, мада ће вероватно спровести кључну тачку свог програма, повећање пореза богатима да би се финансирало образовање сиромашнијих. Али за разлику од Блумберга, који због личног богатства није морао да прави компромисе са многима чији се интереси укрштају у Њујорку, Де Блазио није тога ослобођен. Зато ће вероватно доживети судбину свих који на власт долазе да би променили систем, да би после неког времена постало очигледно како је систем променио њих.

-----------------------------------------------------------------

Отклон од „Чајанке”

Вашингтон – Изборни дан који је у Америци увек првог уторка у новембру, донео је још неке занимљиве резултате чија је главна порука отклон од „Чајанке”, радикалног десног покрета који је у последњих неколико година променио Републиканску партију и изазвао блокаду политичког система Америке. Тако је у конзервативној Вирџинији (8,2 милиона становника, буџет 8,2 милијарде) у трци за градоначелника победио демократа Тери Мекалиф, док је у Њу Џерсију, где на председничким изборима увек побеђују демократе,  реизабран републикански гувернер Крис Кристи, који је тиме оснажио свој статус раног фаворита за председничку номинацију конзервативаца 2016.

Кристи је углавном игнорисао „Чајанку”, а занимљива је и победа умереног републиканаца Бредли Берна над партијским ривалом кога подржавају радикали на изборима за сенаторску номинацију у Алабами.