Сребро за будућност српског фудбала

На првом историјском великом такмичењу с новим именом и знамењем млада фудбалска репрезентација Србије је на 16. Европском првенству у Холандији освојила сребрну медаљу. На тај начин изабраници селектора Мирослава Ђукића су потврдили да за будућност српског фудбала, бар када је у питању репрезентација, не треба бринути. Другарство и тимски дух, који су исказали утапајући у њега индивидуални квалитет и издизање колективног успеха као примарног најбољи су показатељ којим путем треба наставити.

Жеља, хтење, борбеност, упорност и истрајност одлика су ове селекције, која је несумњиво на најбољи начин репрезентовала земљу на највећем сајму младих фудбалера на Старом континенту.

Њихово сребро, апсолутно се може констатовати сија златним сјајем. Показали су зрелост, чврстину и да Срби могу и умеју да одиграју на резултат, што нам до сада нису била обележја, поготово не на турнирским такмичењима и у континуитету.

Зналачки су надмудрили фаворизоване Италијане (1:0), које смо после видели како се као мала деца радују пласману на Олимпијске игре, и савладали их како стручњаци имају обичај да нагласе "њиховим оружјем". Против Чеха (1:0) су стрпљиво до последњег часа градили и изградили победу вредну пласмана међу четири најбоље репрезентације у Европи и учешћа на Олимпијским играма у Пекингу 2008. године. Већ тада су остварили циљ, али се ту нису зауставили.

"Резервисти" су добрано намучили Енглезе (0:2), при чему се не може заборавити други неспортски погодак ривала, и потврдили да Ђукић има на располагању много више од 11 квалитетних играча.

Полуфинални сусрет са Белгијом (2:0) испунио је сан о величанственом успеху ове генерације, па су по завршетку финала с Холандијом (1:4) српски фудбалери заслужено награђени аплаузом домаће публике.

Зато и не чуди задовољство селектора Ђукића, који је по завршетку финала спортски признао пораз и честитао ривалу:

– Према очекивању било је тешко, али су момци одиграли одлично. Холанђани су ношени подршком са трибина доминирали на почетку меча. Ми смо деловали као да имамо неку кочницу, па је било теже да се вратимо у игру. То смо успели почетком другог дела, када смо створили неколико шанси код вођства домаћина 1:0. После другог примљеног поготка је било јасно да ћемо изгубити.

Он је истакао и један од најважнијих задатака младе репрезентације:

– Драго ми је што су фудбалери потврдили вредност, јер је наш циљ да произведемо што више играча за најбољу селекцију. Друго место на Европском првенству јесте доказ да се у млађим категоријама добро ради.

Бошко Јанковић, један од наших понајбољих играча на такмичењу у Холандији је изјавио:

– Тешко је када се изгуби у финалу. Треба истаћи да је домаћин одиграо одлично, вероватно најбољу утакмицу на турниру, док смо ми подбацили. Пружили смо максимум, али није увек довољно да се одигра срцем. Нисмо реализовали неколико прилика код 1:0, што су Холанђани казнили. Када је искључен Коларов имали смо два играча мање, пошто је публика била њихов 12. играч. Домаћину све честитке. Нама је ово нови велики корак за српски фудбал у последње три године, јер смо два пута били финалисти и једанпут играли у полуфиналу.

Антонио Рукавина је казао:

– Сматрам да је резултат у финалу превисок. Холанђани имају одличан тим, али су имали и више среће. Други смо у Европи и морамо да будемо срећни.

Дејан Миловановић је такође рекао да је ривал био бољи и додао:

– Заслужено су победили. Сада ми је жао, али да ми је неко пре почетка такмичења понудио да дођемо до финала сигурно бих прихватио.

Александар Коларов је због два жута картона меч завршио већ у 62. минуту:

– Имали су среће, када се лопта од стативе одбила у руке њиховог голмана. Да смо тада дали гол све би било другачије. Мислим да сам други картон добио престрого.

Душан Баста је био кратак:

– Штета, али сматрам да и ово што смо урадили није лоше. Ово је сјајна генерација и заиста ми је жао што нисмо победили.

Капитен Бранислав Ивановић је рекао:

– Много смо грешили тимски, али је резултат ипак превисок. Крајем првог и почетком другог дела смо осетили да имамо шансу, међутим нисмо успели да је искористимо. Други гол је пресудио. Задовољан сам, јер смо до краја остали екипа.

Драган Мрђа, стрелац гола поготка за нашу селекцију је казао:

– Резултат није реалан. Холанђани су били бољи само зато што су домаћини. Црвени картон нас је дотукао. Пораз ми је тешко пао, јер се овакве утакмице играју једанпут у животу.

Душко Тошић је изјавио:

– Хтели смо најбоље, али смо имали одличног противника. Промашивали смо у тренуцима када се меч ломио. У другом делу смо пошли "грлом у јагоде" и били кажњени. Ипак, не треба да жалимо. Србија треба да буде поносна на нас. Остајем у олимпијској селекцији и играћу у Пекингу.

Голман Дамир Кахриман је нагласио:

– И у поразу смо показали да смо права екипа. Нисмо имали ни среће, али не треба да жалимо. Ово је огроман успех за наш фудбал.

Елем, оно што је заиста добро јесте чињеница да је настављен континуитет успеха. Остаје и нада да ће се нова млада селекција (1986. и млађи) квалификовати за шампионат у Шведској 2009. године, али и да ће део ове генерације догодине на Олимпијским играма у Пекингу одиграти на истом нивоу као у Холандији.

--------------------------------------------------------------------------

Дванаесторица у Пекингу

Такмичењем у Холандији већина српских репрезентативаца завршила је играње у младој селекцији. Чак за 14 фудбалера је меч у Гронингену био опроштајни. То су: Дамир Кахриман, Бранислав Ивановић, Немања Рнић, Душан Баста, Антонио Рукавина, Бошко Јанковић, Дејан Миловановић, Никола Дринчић, Ђорђе Ивеља, Милош Красић, Драган Мрђа, Александар Коларов, Душко Тошић и Ђорђе Ракић.

Од репрезентативаца које је предводио селектор Мирослав Ђукић на Олимпијским играма у Пекингу право играња имају они, који су рођени после 1. јануара 1985, односно следећих 12 фудбалера: Александар Коларов, Душко Тошић, Ђорђе Ракић, Игор Стефановић, Александар Кесић, Гојко Качар, Предраг Павловић, Слободан Рајковић, Никола Петковић, Милан Смиљанић, Стефан Бабовић и Зоран Тошић.

Уз њих право учешћа имају и тројица старијих играча.