Историчарка тврди да је Србија била као Иран данас

Вашингтон – Србија из времена Првог светског рата била је нешто налик на данашњи Иран, где делови власти спонзоришу терористичке активности, а Гаврило Принцип је био фанатик који се послужио терористичким насиљем за остваривање својих циљева, рекла је у Вашингтону канадска историчарка Маргарет Мекмилан.

Она је на промоцији своје књиге „Спречавање новог великог рата: Лекције из 1914”, говорила и о Србији из тог доба и њеној улози у рату. „Први човек војне безбедности Србије пуковник Апис био је веома добро упућен у то шта завереници припремају у Босни. Оружје за атентат прошверцовано је из Србије уз помоћ српских граничара”, рекла је Мекмиланова на трибини у Брукингс институцији.

Према њеним речима, председник тадашње владе Никола Пашић можда је нешто и сумњао, али одлучио је да не зна шта се дешава.

На питање дописника Танјуга да ли зна да је вођи нацистичке Немачке Адолфу Хитлеру за рођендан 1942. донета спомен-плоча из Сарајева посвећена Гаврилу Принципу, коју су немачки окупатори скинули као ратни трофеј, историчарка је одговорила да је јуче чула за то. „Да, јуче су ми рекли за ту слику”, казала је Мекмиланова.

Она је, ипак, Принципа назвала терористом, рекавши да су то људи који користе насиље да постигну своје циљеве, а атентатор из Сарајева, према њеним речима, није хтео да чека да се ствари реше дипломатским или уставним путем”. „У својој књизи сам га описала као човека из данашњег египатског друштва који је дошао из руралне и традиционалне средине. Он је веровао у своје идеје и био је фанатик”, навела је Мекмиланова.

Описујући Гаврила Принципа, историчарка је казала и да је он, као и многи млади људи, свет посматрао црно-бело.

Канадска историчарка, иначе професор историје на Универзитету у Торонту, претходно је Европу почетком 20. века описала као скоро идилично друштво које близу сто година није било у већем сукобу, све до Првог светског рата.„Европа је напредовала на свим пољима, али је то било и време када је доминација великих сила, попут Британије, почела да опада”, оценила је Мекмиланова, додајући да Британци нису схватали да и друге земље желе свој део колача.

Према њеним речима, немачка спољна политика коју је водио кајзер, била је катастрофална, што је Британију одвојио од ње и приближило Француској и Русији, што се сматрало незамисливим крајем деветнаестог века. „Много фактора је утицало на почетак рата, од лидера држава, преко пораста национализма до кризе на Балкану”, оценила је Мекмиланова и додала да Руси нису заборавили Немцима понижење из БиХ 1908. године.

Она је закључила и да је Немачка одлучила да уђе у рат и нападне Србију, јер се плашила да ће изгубити Аустроугарску ако то не учини.