Субота, 18.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Све дужа Вучићева резервна клупа

Све дужа Вучићева резервна клупа
Чедомир Јовановић после разговора са Александром Вучићем (Фото Фонет)

После сусрета Чедомира Јовановића са Александром Вучићем изгледа да се рађа ново политичко партнерство. Иван Андрић, функционер ЛДП-а, изабран је за председника парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање Србије Европској унији, а готово је извесно да ће либерали добити место у привременом већу Београда. Јовановићу је изгледа досадило да вечно буде у опозицији и вероватно сматра да је ред да учествује у подели владајућег колача, док су првом потпредседнику Владе Србије либерали само један од резервних играча.

Иако нису прошли цензус на изборима у Београду прошле године Чедомир Јовановић сматра да његов ЛДП треба да буде незаобилазан у формирању привремене управе у престоници.

Тако да испада да су осим ДСС-а готово све парламентарне партије спремне да уђу у некакве аранжмане са напредњацима. На Вучићевој дугачкој клупи за политичке резерве осим придошлих либерала, налазе се ЛСВ, СВМ, СПО и посланичка група Душана Петровића „Заједно за Србију”.

Општи утисак да је опозиција никада слабија поткрепљују последња истраживање агенције „Фактор плус” по којима СНС подржава 43,1 одсто бирача, ДС – 12,5 и СПС – 9, 9 процената. Ова октобарска анкета показује да би ДСС на изборима добио шест, а ЛДП 5,9 одсто гласова.

Нема сумње да је политичка моћ напредњака све већа. Тако да је Вучић у позицији да може да бира будуће политичке партнере.

Ђорђе Вуковић. програмски директор Цесида, сматра да се опозиција мучи да се артикулише и да има проблем са привлачењем потенцијалне подршке на следећим изборима. Он напомиње да не постоје специфичне теме по којима би опозиција могла да се разликује и тако представља конкуренцију власти, јер су кључна питања, попут ЕУ, Косова, борбе против корупције и модернизације Србије, сада везана за владајуће странке.

„Све политичке партије желе да буду у власти, али до сада нисмо имали ситуацију да најјача опозициона странка не ужива подршку већу од 20 процената. Већа неслагања постоје у опозицији него између странака које чине власт. Владајућа коалиција маестрално користи политичке могућности које има тако што сваку иницијативу опозиције учини неоперативном у односу на рушење власти”, закључио је Вуковић.

Списак политичких лидера који су исказали наклоност према политици првог потпредседника владе се повећава.

Ненад Чанак многе је изненадио када је у интервју за „Политику” похвалио лидера напредњака нагласивши да се Вучић држи дате речи. Није тајна да се лидер ЛСВ и председник СНС често чују, а неки кажу и виђају како би разменили политичке ставове.

Ни Савез војвођанских Мађара који је у покрајини у коалицији са ДС-ом не крије да има одличну комуникацију са СНС-ом и СПС-ом. Позитивне вибрације које постоје између странке Иштвана Пастора и Дачићевих социјалиста биле су уочљиве средином прошле године, када је разматрана могућност да СВМ постане део владајуће коалиције. СВМ је на крају само подржао главне политичке циљеве Дачићевог кабинета и евроинтеграције.

СПО је више него задовољна због европског курса Вучића, а њихова четири посланика и један из ДХСС-а више пута су гласали за владине законске предлоге у парламенту.

Лидер СПО-а Вук Драшковић је Вучића упоредио са апостолом Павлом, а индикативна је његова изјава дата после потписивања Бриселског споразума да би представници опозиције требало да подрже власт и политику коју она води према Косову и Метохији.

Могућност уласка у владајући тим не искључује ни лидер посланичког клуба „Заједно за Србију” Душан Петровић, чијих је седам посланика већ подржало неке владине иницијативе.

Не би требало изгубити из вида „жилавост” и политичку дуговечност лидера УРС-а Млађана Динкића, који је недавно за скупштинском говорницом, цитирајући стихове ЕКВ, поручио: „И кад је готово за мене, знај, тек тад је почело”.

Да је то тако потврђује и чињеница да је Млађан Динкић, постао Вучићев заменик у владином комитету за сарадњу са Уједињеним Арапским Емиратима.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.