Све дужа Вучићева резервна клупа

После сусрета Чедомира Јовановића са Александром Вучићем изгледа да се рађа ново политичко партнерство. Иван Андрић, функционер ЛДП-а, изабран је за председника парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање Србије Европској унији, а готово је извесно да ће либерали добити место у привременом већу Београда. Јовановићу је изгледа досадило да вечно буде у опозицији и вероватно сматра да је ред да учествује у подели владајућег колача, док су првом потпредседнику Владе Србије либерали само један од резервних играча.

Иако нису прошли цензус на изборима у Београду прошле године Чедомир Јовановић сматра да његов ЛДП треба да буде незаобилазан у формирању привремене управе у престоници.

Тако да испада да су осим ДСС-а готово све парламентарне партије спремне да уђу у некакве аранжмане са напредњацима. На Вучићевој дугачкој клупи за политичке резерве осим придошлих либерала, налазе се ЛСВ, СВМ, СПО и посланичка група Душана Петровића „Заједно за Србију”.

Општи утисак да је опозиција никада слабија поткрепљују последња истраживање агенције „Фактор плус” по којима СНС подржава 43,1 одсто бирача, ДС – 12,5 и СПС – 9, 9 процената. Ова октобарска анкета показује да би ДСС на изборима добио шест, а ЛДП 5,9 одсто гласова.

Нема сумње да је политичка моћ напредњака све већа. Тако да је Вучић у позицији да може да бира будуће политичке партнере.

Ђорђе Вуковић. програмски директор Цесида, сматра да се опозиција мучи да се артикулише и да има проблем са привлачењем потенцијалне подршке на следећим изборима. Он напомиње да не постоје специфичне теме по којима би опозиција могла да се разликује и тако представља конкуренцију власти, јер су кључна питања, попут ЕУ, Косова, борбе против корупције и модернизације Србије, сада везана за владајуће странке.

„Све политичке партије желе да буду у власти, али до сада нисмо имали ситуацију да најјача опозициона странка не ужива подршку већу од 20 процената. Већа неслагања постоје у опозицији него између странака које чине власт. Владајућа коалиција маестрално користи политичке могућности које има тако што сваку иницијативу опозиције учини неоперативном у односу на рушење власти”, закључио је Вуковић.

Списак политичких лидера који су исказали наклоност према политици првог потпредседника владе се повећава.

Ненад Чанак многе је изненадио када је у интервју за „Политику” похвалио лидера напредњака нагласивши да се Вучић држи дате речи. Није тајна да се лидер ЛСВ и председник СНС често чују, а неки кажу и виђају како би разменили политичке ставове.

Ни Савез војвођанских Мађара који је у покрајини у коалицији са ДС-ом не крије да има одличну комуникацију са СНС-ом и СПС-ом. Позитивне вибрације које постоје између странке Иштвана Пастора и Дачићевих социјалиста биле су уочљиве средином прошле године, када је разматрана могућност да СВМ постане део владајуће коалиције. СВМ је на крају само подржао главне политичке циљеве Дачићевог кабинета и евроинтеграције.

СПО је више него задовољна због европског курса Вучића, а њихова четири посланика и један из ДХСС-а више пута су гласали за владине законске предлоге у парламенту.

Лидер СПО-а Вук Драшковић је Вучића упоредио са апостолом Павлом, а индикативна је његова изјава дата после потписивања Бриселског споразума да би представници опозиције требало да подрже власт и политику коју она води према Косову и Метохији.

Могућност уласка у владајући тим не искључује ни лидер посланичког клуба „Заједно за Србију” Душан Петровић, чијих је седам посланика већ подржало неке владине иницијативе.

Не би требало изгубити из вида „жилавост” и политичку дуговечност лидера УРС-а Млађана Динкића, који је недавно за скупштинском говорницом, цитирајући стихове ЕКВ, поручио: „И кад је готово за мене, знај, тек тад је почело”.

Да је то тако потврђује и чињеница да је Млађан Динкић, постао Вучићев заменик у владином комитету за сарадњу са Уједињеним Арапским Емиратима.