Судар две ере и два света

Шах је од данас поново више од игре. Четири деценије је прижељкиван меч за титулу светског првака као овај у индијском Ченају, где ће на тасу да се нађе далеко више од резултата и два и по милиона долара намењених двојици изузетних талената и личности.

Титулу – већ седму годину заредом – брани Вишванатан Ананд, идол индијског спорта. Најдуговечнији је светски шампион после Ботвиника, али и један од најомиљенијих, што је изузетно редак спој. Идућег месеца пуни 44 и многи га одавно шаљу у пензију, јер је са некадашњег првог места на рејтинг-листи пао на осмо, али он лавовски део свог умећа показује у мечевима, када и знатно млађе од себе успева да претекне у последњим метрима.

Ананд је у мечевима живи пример да су бројке рејтинга варљиве. Велемајстори које је побеђивао (Крамник 2008, Топалов 2010. и Гељфанд 2012), или убедљиво надмашио на двокружном турниру 2007. (Ароњан и Гришчук), били су или су сада испред њега по рејтингу.

Магнус Карлсен, двоструко млађи норвешки изазивач, био је те среће да га подучава дотле најбољи норвешки велемајстор Симен Агдештајн, а у истом периоду 80-их и центарфор фудбалске репрезентације Норвешке. Сименов брат Еспен, мајстор Фиде, имао је другу врсту дара, да на време уложи време и новац у малог Магнуса и данас буде најпознатији шаховски менаџер на свету.

Природно је да изазивач буде млађи и агресивнији. У овом случају разлике су драстичне, јер Карлсен има 20 година мање и готово 100 рејтинг-поена више. Последња слична разлика виђена је 1960, када је Михаил Таљ са 23 изазвао Михаила Ботвиника у његовој 50. Таљ је лако добио меч, али му се Ботвиник наредне године још лакше реванширао...

Ово је судар две шаховске ере: класичне и компјутерске, чији печат носи Карлсенов стил игре на минималне предности у позицијама где би други одавно потписивали примирја. У томе постоје сличности са „мечом столећа” Спаски – Фишер, 1972, али и у рату светова који стоји иза двојице у Ченају.

Спаски и Фишер су били симболи Хладног рата, а Ананд и Карлсен – ширих и дубљих карактеристика Истока и Запада. Ананд је колевци шаха донео прву титулу велемајстора пре четврт века, да би Индија данас, са 34 велемајстора, постала једна од водећих земља света. Карлсен је од Норвешке створио шаховску земљу, организатора овогодишњег Светског купа и Олимпијаде идуће године.

Шире гледано, Ананд је у шах унео источњачку мудрост и Гандијевско савладавање препрека мурним путем. Иза њега стоји милијарду и 200 милиона Индијаца који су протеклих месеци палили свеће и слали добре жеље својој легенди.

Карлсен је донео армије младих и најмоћније западне спонзоре чији је новац предуго недостајао древној игри. Норвежанин је опуштен, шармантан, већ је успешни манекен у друштву Лив Тајлер и за таблом делује као да се помало досађује.

Од данас, када води беле фигуре у првој од 12 партија, Карлсен мора да се избори са недостатком искуства у мечевима и игром у Индији, о којој „зна само да је врућа и неуредна”. На свој начин, Ананд мора де се бори са силом младости и са огромном подршком западних спонзора његовом ривалу, за коју је везана и чињеница да је изгубио двојицу секунданата, од којих је један прешао у Карлсенов табор... Биће дуга и напета борба.