Да би нам било боље – мора да нам буде горе

Српска економија у наредне три године споро ће се опорављати, а ,,бољег живота” неће бити, саопштава Влада Србије у Фискалној стратегији за 2014. са пројекцијама за 2015. и 2016. годину. У најбољем случају, лична потрошња, другачије речено стандард грађана, опадао би годишње у просеку 0,9 одсто. Али, ако је за утеху, држава обећава да ће штедети много више – цех који плаћају порески обвезници сваке године смањиваће се по 3,4 процента. То је један од услова да се избегне банкрот, а да реална вредност бруто домаћег производа (БДП), односно свега створеног у том периоду, достигне годишњи просечан раст од 1,6 одсто, или укупно 4,9 процената у наредне три године.

У најкраће, влада поручује – да би нам било боље, неко време мора да нам буде горе.

Струка сматра да су економске власти на путу који води изласку из кризе, али и пита – да ли је „успорена путања опоравка” остварива уз трогодишње жртвовање стандарда становништва и државне потрошње.

Реч је о заокрету у економској политици који је предуго одлаган. Од почетка транзиције Србија је више трошила него што је стварала. Приход од приватизације, донације и јефтине кредите, владе су ,,инвестирале” у привремено повећање животног стандарда, одлажући непопуларне реформе. После 2000. године у земљу је ушло између 70 и 75 милијарди евра, казује рачуница Милојка Арсића, професора београдског Економског факултета. Са расположивим парама остварени економски раст до краја 2012. био је релативно скроман – три одсто у просеку.

Србија је данас високо задужена земља. Јавни, односно државни дуг, последњег дана септембра ове године био је тежак нешто више од 19 милијарди евра, што је 58,1 одсто БДП-а. Министарство финансија је проценило да ће на крају 2013. износити око 64,2 одсто БДП, а у Предлогу буџета за 2014. годину влада је најавила да ће се задужити за још око 5,5 милијарди евра. Иначе, укупан девизни дуг земље већ је достигао 25,7 милијарди евра. На крају септембра број незапослених је достигао 761.000, а стопа незапослености 24,1 одсто.

Судећи по изложеној економској политици у Фискалној стратегији, излаз из огромних економских и финансијских недаћа влада види у окретању инвестирању, производњи и извозу. ,,Основни сценарио развоја у наредне три године заснован је на повећању удела фиксних инвестиција у БДП-у, смањењу удела јавних расхода, повећању удела извоза робе и услуга, уз смањење удела дефицита текућих трансакција у БДП-у и смањење инфлације”, пише у овом документу.

У наредне три године инвестиције би реално расле по стопи од 7,7, а извоз 7,1 одсто. За такав заокрет влада рачуна да је неопходан просечан годишњи нето прилив страних инвестиција у сектору разменљивих добара од око 1,6 милијарди евра.

Висок јавни дуг, све веће годишње рате за његову отплату и минус у буџету, који ће постепено опадати у трогодишњем периоду ка циљаних три одсто вредности БДП-а, спречавају државу да више улаже у изградњу инфраструктуре, што би допринело економском расту и већој запослености. Без годишњег повећања БДП-а од најмање четири одсто, указује Милојко Арсић, не може бити ни раста запослености, на шта указује и аналитичар Стојан Стаменковић.

– Да би се у 2020. години достигао раст БДП-а од приближно четири одсто, реалан раст инвестиција у раздобљу 2015–2017. морао би да се задржи у интервалу између осам и десет процената – упозорава Стаменковић, уз опаску да ни у последњој години овог трогодишњег раздобља раст годишње вредности свега створеног тешко да може премашити три одсто.

За Стаменковића је под великим знаком питања и да ли је могућ раст привреде, уз смањивање плата и потрошње. Зато пита економске власти:

– Може ли четири године узастопце да потрошња пада, а да се привредна активност убрза?

Да није лако искобељати се из тешке економске кризе можда најбоље илуструје чињеница да се власт не усуђује да обећа брзо решавање незапослености која притиска готово сваку породицу. „Очекује се да ће укупна запосленост успорити пад у 2014. и 2015. години, након оштрог пада у претходним годинама, док се у 2016. години очекује благи раст запослености у приватном сектору”, пише у овом документу.

У најкраће, колико приватници буду инвестирали – толико ће бити и нових радних места у наредне три године.

Креатори економске политике указују да опоравак домаће привреде у великој мери зависи од опоравка економија ,,еврозоне”, али и земаља у региону, повећања иностране тражње и прилива страног капитала, кретања иностраних каматних стопа, увозних цена, цена хране и цена нафтних деривата.

Зато овај документ садржи и алтернативни сценарио раста у периоду 2014–2016. Ако би, далеко било, кренуло по злу, тај кризни сценарио предвиђа просечну годишњу стопу реалног раста БДП од 0,7 одсто. С тим што би она у 2014. години била негативна – 0,5 одсто, али би на крају 2016. укупно трогодишње повећање достигло два одсто.

Ипак, да ли ће Србија у наредне три године избећи понор банкротства, са свим непријатним последицама, највише зависи од нас самих. Пре свега, кажу аутори овог документа, од спремности надлежних министарстава да до краја 2013. године заврше припрему и отпочну спровођење структурних реформи из области за које су надлежна.

Али и од решености свих да се крене путем којим се теже иде, а он једино води до извесности.