Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српско-амерички бој за Косово

Српско-амерички бој за Косово
Председници Војислав Коштуница и Џорџ Буш - погоршавање српско - америчких односа

Реторика којом се Американци служе у дипломатској офанзиви за што скорију независност Косова постаје отежавајући фактор у односима двеју држава, иако је редовно праћена изјавама америчких службеника о добрим односима са Србијом. Премијер Војислав Коштуница оценио је јуче да "учестале изјаве америчких званичника у прилог независности Косова воде погоршавању односа Србије и САД".Ова оштра реакција долази после речи америчког председника Џорџа Буша са недавне турнеје по Балкану да "Косово мора да буде независно" и да је Америка о томе "већ донела одлуку". Најновији вид америчког притиска су јучерашње речи државне секретарке Кондолизе Рајс да ће Вашингтон подржати додатне разговоре Србије и Приштине, као што је предложено у најновијем нацрту резолуције Савета безбедности УН, али да "Србија и Косово неће поново бити део истог тела".

Коштуница је у јучерашњој изјави Бети констатовао да је "Америка постала предводник у предлагању да се на територији Србије направи још једна албанска држава, што директно утиче на погоршавање односа између две земље".

Уочи предстојећег састанка Буш – Путин, на коме ће 1. и 2. јула поново разговарати о решењу за статус Косова и Метохије, дебата се последњих дана пренела и на ступце водећих светских листова. "Њујорк тајмс" јуче је упозорио да тензије расту док се чека коначна реч о будућности Косова, и наговестио да Унмик можда неће моћи да се избори са екстремним албанским политичким елементима. Аутори текста у овом листу констатују да се рокови само померају док трају препуцавања између САД, ЕУ и Русије о томе што УН "еуфемистички зову коначни статус". Процене неименованих дипломата указују да ће протећи месеци пре него што се установи статус Косова, али и упозоравају да ће, уколико се чекање исувише отегне, "истрошено стрпљење довести регион до пуцања". Лист закључује да би најгори могући сценарио био понављање насиља над Србима из 2004. године – "поново као резултат фрустрација".

Амерички дневник пише да је све мања вероватноћа да ће УН ускоро моћи да донесе резолуцију о Косову, и упозорава да ће таква ситуација изазвати последице на Косову, урушити кредибилитет ове међународне организације и локалних албанских политичара, али и повећати страх да би екстремистичке групе могле нарушити крхки мир у покрајини. Лист преноси и речи заменик шефа Унмика Стивена Шука који упозорава да на Косову постоје "веома екстремни политички елементи", као и да је могућност мисије да утиче на ситуацију "драстично умањена у односу на претходне две године и да сваког дана постаје све горе". И командант Кфора, немачки генерал Роланд Катер је пренео јуче да се осећа како на Косову расте нервоза и упозорио на потребу брзог решења косовског питања. Катер је рекао да би, уколико би се постигло решење које би све стране подржале, то био успех и за рад Кфора. Он опасност види и у случају "уколико би дошло до тога да се добије било каква независност с којом се ни Срби, а пре свега Руси, не би сложили".

"САД су наравно велесила, ми смо мала земља, али партнерство и пријатељство подразумевају међусобно поштовање, без обзира на разлике у величини, моћи и сили", рекао је јуче председник Српско-америчког центра професор Светозар Стојановић, коментаришући реторичку битку САД и Србије око Космета.

Стојановић је рекао Танјугу да је сигуран да би и америчка администрација употребила исту формулацију када би Коштуница, примера ради, изјавио да подржава сепаратистички покрет на Хавајима. Професор је подвукао да се у свим односима, индивидуалним и државним, морају поштовати међусобна права, односно "међународно право, па и међународни морал". "Жао ми је што то морам да кажем, међутим, ако се овако настави, онда независно од жеље и председника Џорџа Буша и премијера Коштунице или било кога на нашој страни, то објективно доприноси погоршању односа међу двема земљама, међу два народа", рекао је професор Стојановић.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.