Држава и рентијер и подстанар

Вишкови војне имовине који су спремни за продају вреде много мање од милијарду евра колико је проценила Пореска управа. Свега двадесетак одсто објеката се налази на атрактивним локацијама, док су остали у таквом стању или на местима за које готово нико није заинтересован, каже у разговору за "Политику", др Милан Томић, директор Републичке дирекције за имовину.

"Ко ће за милион и по евра да купи Дом војске у Зајечару кад за те паре може да купи модернији и озбиљнији простор или ко ће да купи касарну у Књажевцу. Мора се разбити фама о вредности ове имовине. Дешава се да по пет пута понављамо огласе за поједине објекте, чак и за поједине локале у Београду. Проблем је и што не постоји комплетна документација за објекте који се продају", каже др Томић.

Он се недавно састао са министром одбране Драганом Шутановцем како би се убрзала продаја. "Сигуран сам да ће се у наредних годину дана разрешити питање продаје војне имовине."

Шта је најспорније?

Није рашчишћена ситуација са Бањичким висом, да ли то продајемо или не продајемо, није рашчишћен ни однос с БИА, јер морамо оставити један безбедоносни појас око седишта те агенције на Бањици. Још не знамо шта ћемо са војним аеродромима – да ли ћемо ићи у закуп или ћемо продавати поједине аеродроме. То су озбиљни проблеми, али ћемо од свега тога сигурно убрати доста прихода.

Колико је новца до сада инкасирано од продаје војне имовине?

За годину дана, колико смо у том послу, зарадили смо око пет-шест милиона евра.

Када је реч о војној имовини најчешће се спомиње зграда Генералштаба у Немањиној улици у Београду.

Ову зграду која је уништена у бомбардовању немогуће је продати, јер је заштићена као споменик културе. Њена фасада која представља кањон Сутјеске не сме се мењати. То представља проблем, јер иако су за ову зграду заинтересовани највећи светски инвеститори, из разговора са потенцијалним купцима закључио сам да они нису спремни да улажу свој новац, а да при том немају потпуну слободу да је преуреде онако како им одговара, већ имају унапред задато како би та зграда требало да изгледа. И сад не можемо да је продамо, а немамо паре да је поправимо и да решимо проблем Министарства одбране.

Колика је њена вредност?

Према мојој процени она вреди између 60 и 80 милиона евра. То би уз улагање у пројекат била инвестиција од стотинак милиона евра што би и у државним оквирима представљало огромну суму која би сигурно допринела економској стабилности земље.

И многа друга министарства имају проблем са мањком простора?

То је видљиво код министарства правде, здравства, просвете, пољопривреде. Иако држава у свом власништву има милионе квадратних метара који, према грубој процени вреде више од сто милијарди евра, многи републички органи озбиљно кубуре са недостатком простора. Разлога је више. Многи корисници државне имовине не придржавају се Закона о средствима у својини Републике Србије по коме су били обавезни да доставе евиденцију шта користе од државне имовине. У последње три године проценат евидентирања државне имовине повећан је са 20 на 80 одсто. Тако се чак дешава да држава од неких организација узима под закуп свој сопствени простор. С друге стране Србија је преузела послове и ингеренције различитих држава које су се распадале, па се повећао обим посла, а самим тим се мора повећати и број људи који морају имати услове за рад.

Да ли је формирањем нових министарстава проблем постао већи?

Јесте. У најтежој ситуацији је Министарство телекомуникација и информатичког друштва где министарка седи са још троје запослених у истој канцеларији.

До краја године ћемо завршити зграду у Улици краља Александра и тамо ће се сместити целокупно Министарство економије чиме ћемо ослободити просторе у другим деловима града као што је Палата федерације, СИВ 3, Влајковићева и још неки. Груписање министарстава је један начин да се реши проблем. Сада су многа министарства на 6-7 места у граду што им отежава рад.

На пролеће ће бити готова зграда у Немањиној 9 где треба да се преселе Врховни, Апелациони и Управни суд. Тиме се ослобађају простори у Немањиној 22-24 чиме ће се створити нова могућност за проширење министарства просвете, здравства...

И Министарство правде ће како му и приличи ускоро добити нову зграду у Карађорђевој улици, једну од најлепших грађевина у Београду. Њима се нуди и простор у Палати федерације, а на њима је да изаберу. Овим ће се решити 80 одсто проблема који министарства имају са смештајем.

Шта је за зградом Беобанке на Зеленом венцу?

У ову зграду ће се уселити прекршајни судови.

Многе државне институције дају огроман новац за закуп јер немају свој простор?

То је тачно. Агенција за приватизацију као и Национална служба за запошљавање изнајмљују зграде. Не знам колика је тачно закупнина јер је тај посао децентрализован. Мислим да Национална служба плаћа око двадесетак хиљада евра месечно. Међутим, не можемо чаробним штапићем да створимо простор и ослободимо државу баласта. Наредних девет месеци су кључни за решавање комплетног проблема смештаја државне управе.

Шта је са имовином у бившим југословенским републикама?

Не можемо да дођемо до све имовинске документације. Проблем је и око процена, односно почетних цена. Ни та имовина није баш тако велика као што се прича.