„Црна гуја” би поново да уједа

Само што је славни британски новинар и аутор Џереми Пексмен критиковао „Црну гују” због исмевања догађаја из Првог светског рата, њени творци не да се нису оградили од серије која им је донела светску славу, већ су пре неколико дана најавили – њен наставак.

Тридесет година након што је емитована прва епизода о злобном опортунисти Едмунду Блекедеру и његовом приглупом слуги Болдрику, продуцент и сценариста тврде да „Црна гуја” није завршена иако годинама није снимљен нови кадар.

„’Црна гуја’ није готова. Никада је званично нисмо завршили”, рекао је Бен Елтон, сценариста серије.

Продуцент ситкома Џон Лојд каже, а британски медији преносе, да је летос о наставку снимања разговарао и са главним глумцем Роаном Еткинсоном, који је гледаоцима широм планете познат и по улози мистера Бина.

Четири сезоне и специјали „Црне гује” обрађују различите периоде британске историје, исмевајући владаре и демистификујући борбу за власт код куће и против непријатеља са стране.

Последњи серијал о Западном фронту показује британског капетана Блекедера као кукавицу који у рову не брине ни о чему другом него само о томе како да сачува своју главу. Војска нема појма шта ради, а њена стратегија своди се на беспотребно жртвовање великог броја војника.

Поводом обележавање стогодишњице Првог светског рата 2014. много се говори о новим књигама о овом сукобу и ревизијама историје, али и о томе како је рат приказан у популарној култури. Тако је Џереми Пексмен, који је и аутор књиге „Велики рат Велике Британије”, изјавио да га „запањује” што енглески ђаци у школи гледају „Црну гују” да би учили о Првом светском рату. Он је нагласио да се Велики рат у овом ситкому искривљује. Посебно је критично то што аутори не показују пијетет према људима који су бранили домовину и за њу положили животе.

Политичка некоректност, ипак, не одликује само ову већ и низ других острвских серија попут „Ало, ало” или „Летећег циркуса Монтија Пајтона”. Гледали су их милиони људи широм планете иако су без милости газили по табуима.

Поспрдан, ироничан и сатиричан британски хумор има велики број поштовалаца и у Србији где су радо гледане биле и „Мућке” или „Мистер Бин”.

Да ли исмевали патриотизам у серији „Ало, ало”, користили комику апсурда у „Мистер Бину” или пародирали на историју и мудре владарске главе, тек британски аутори су успели да створе специфичан хумор који има много поклоника широм света. Према избору гледалаца Би-Би-Сија, „Црна гуја” је други најбољи британски ситком свих времена, после „Мућки”.

– Велики део своје популарности серијал „Црна Гуја” дугује потреби за истовременим уживањем у негативним и самољубивим стереотипима о националном идентитету – објашњава тајну успеха серије филмски критичар Саша Радојевић, и додаје:

– Повратак том јунаку, који се проширио кроз више векова, само је још један доказ о снази франшизе у савременој популарној култури.

Драган Јеличић, уредник филмског и серијског програма на ТВ Пинк, која је раније приказивала британске ситкоме, каже да би их он и данас уврстио у програм када би нека серија, осим турске и индијске, данас у Србији бележила  високи рејтинг.

– „Црна гуја” је помакнути, иронијски, циничан енглески хумор, уједно и класика ситкома и комедије и њен наставак ће сигурно бити исто тако гледан – каже Јеличић и закључује:

– Енглески хумор прелази границу доброг укуса, а „Црна гуја” је чак прихватљивија од серије „Ало, ало” која је имала поспрдан однос према зараћеним странама у Другом светском рату, дакле не само према немачким војницима, већ и према француском становништву.

Ј. С.

-----------------------------------------------------------

Џереми Пексмен о серијалу „Црне гује” о Првом светском рату:

„Приказивање генерала тако да су они осудили милионе људи на смрт јер су, из неког разлога, желели да изгубе битке, чини ми се као чиста глупост. Претпоставка је да је рат изгубљен, да су жртве биле бесмислене, да су сви ти животи изгубљени без сврхе. Мислим да тим људима дугујемо поштовање.”