Није лако издржати врелину

Тропска врелина и жега на температури од око 40 степени Целзијусових, колико је јуче измерено у главном граду, није пријала ни здравима ни болеснима. Није лако издржати на врелом престоничком асфалту, па су градске чесме и фонтане многим пролазницима биле једини извор расхлађивања.

Суграђани, који врели летњи дан нису провели на неком од градских купалишта, муку су мучили да се освеже. Најтеже је онима који тропскe данe провoде на радном месту, посебно на отвореном, непосредно изложени сунцу.

Марија Томић се купала у зноју свом док је пекла пљескавице на роштиљу. Једном руком је превртала месо, а другом брисала капљице са чела.

– Ма није страшно. Лакше подносим ову врелину него зиму. Не знојим се много, иако сам у киоску целог дана. Мало пирка ветар, али најбоље се расхладим кад отворим фрижидер – са осмехом на лицу истиче Марија и додаје да се нада да ће ускоро пасти киша и донети право освежење.

За разлику од ње, Маја Миоковић, запослена у киоску за продају новина и освежавајућих напитака, ни часа није оклевала да на радном месту обуче горњи део купаћег костима. Каже да јој је тако лакше да проведе дан окружена са четири фрижидера, чији мотори непрестано раде.

– Овде ни расхладни уређај не би помогао. Греје од мотора, греје споља. За зиму душу дало. Једино кад дође колега да ме замени изађем да се окупам и тако се мало освежим – објашњава Марија.

Узаврела атмосфера није сметала Милану Поповићу, који је тек почео да ради као продавац сладоледа. Овај осамнаестогодишњи младић, задовољан што продаја иде добро јер од тога му и зарада зависи, каже да му врућина не смета много. Истиче да се од сунчевих зрака крије испод сунцобрана, а да жеђ гаси водом и лимунадом.

Упекла звезда није омела ни Радета, радника у Служби одржавања ЈП "Ада Циганлија", да са макишке стране покупи ђубре из канти. Мада је деловао као да је управо изашао из воде, а не да се окупао у зноју, овај човек је вредно радио на неподношљивих 40 степени.

Кад је у питању посао, како каже Раде, нема забушавања и да си мокар до голе коже.

– Моја смена је од осам ујутру до осам увече. Направим мало паузу, окупам се у језеру или се сакријем у хладовини, па опет наставим – објашњава Раде, док у велике џакове убацује ђубре.

На градским улицама највише је било нервозних возача, који су трубили и грдили пешаке, као и оне који су у колонама били испред њих. Многи нису бирали речи. Како и не би кад су дигитални термометри у аутомобилима показивали да је спољна температура 42 степена. Један возач је чак изашао из аутомобила да изгрди мајку са троје деце, јер, како рече, ударило их сунце у главу па не гледају куда иду.