СИЕПА се гаси почетком 2014.

Вишедневна расправа између министра привреде Саше Радуловића и директора Агенције за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА) Божидара Лаганина јуче је добила епилог Лаганиновим захтевом влади да га разреши са те функције. Његова оставка је, рекло би се, природан след догађаја, јер, како незванично дознајемо из кабинета министра Радуловића, тој владиној агенцији дани су одбројани. Сви су изгледи да ће бити укинута до краја првог тромесечја 2014.

То што Лаганин у образложењу свог захтева за разрешење с места директора СИЕПА наводи да то чини због „личног прогона од стране министра Саше Радуловића” уз „сопствену жељу да својим присуством у оваквим околностима не оптерећује даљи рад Агенције”, ништа не мења на ствари. Као ни његово обећање да се „ставља на располагање свим члановима владе као и релевантним институцијама Републике Србије за свако питање или помоћ коју може да пружи”. И даље остаје отворено питање – да ли је и колико та агенција допринела приливу страних инвестиција и нису ли њени трошкови већи од доприноса.

О томе да ли је било злоупотреба и ко ће евентуално бити одговоран за њих, јавност би морала што пре да дозна, пре свега, од актуелног министра привреде, јер је реч о великим парама пореских обвезника. Да ли ће подвучена црта испод учинка те агенције бити довољан разлог да се у његово расветљавање укључе и још неки државни органи, остаје да се види, али већ сада је јасно да нешто радикалније мора да се мења у привлачењу инвеститора, не само иностраних, па и новчаним подстицајима до десет хиљада евра по запосленом.

Не само због сумњи у делотворност тог концепта, већ из простог разлога што Србија и поред свих напора СИЕПА такве каква је била пада на ранг-листама по конкурентности своје привреде. Једноставно мора нам бити јасно да Србија нема ваљан привредни амбијент у који ће инвеститори хрлити и без новчаних подстицаја. Они би, у крајњој линији, могли бити само добар маркетиншки потез у конкуренцији са другим земљама, али никако не и пресудан фактор у опредељивању где ће се неки погон градити. Шта једном „Сименсу” значи пет или десет хиљада евра по новозапосленом раднику ако, рецимо, већ годинама не може да реши питање индустријског колосека до свог круга. Је ли то посао СИЕПА? Није. Наравно. Али јесте нечији. Ове државе. О разним дозволама и нашој чувеној папирологији речи не треба трошити.

Шта то све казује? Да влада и целокупан правно, економски, па и социјални систем морају сви одреда бити много више од онога што је до јуче радила СИЕПА.

Чак и када се страначки, политички гложимо мора се водити рачуна какав сигнал шаљемо у свет. Код нас стално виси питање ванредних избора. Хоће ли их бити на пролеће? Можда хоће, а вероватно неће. То, међутим, страни инвеститори, али и људи који су им логистичка, аналитичка и информативна подршка веома добро прате, анализирају, цене ризик. И наравно – оду код комшија где су наднице мало веће, али имају свакојаку извесност и предвидљивост. Када то постигнемо, ваљда прилазећи ЕУ, тада, можда, еври за запошљавање могу бити наша предност, али само новац – никако или веома мало.

---------------------------------------------

Остају преузете обавезе

СИЕПА је, према незваничним подацима, закључила на десетине уговора са страним инвеститорима чије се финансијске обавезе протежу готово до краја 2016. У Министарству привреде, незванично дознајемо, спремни су да све те обавезе „испоштују” и да их новчано подрже, јер се с тим стварима, па и угледом државе, нико не сме играти. Зато ће и у буџетима за неколико наредних година бити издвојен новац за подршку страним инвеститорима иако СИЕПА више неће постојати.