Државне институције живе у прошлости

Протокол о сарадњи између Министарства културе и асоцијације Независна културна сцена Србије трајао је нешто више од две године пре него што га је министарство крајем октобра ове године једнострано раскинуло. За 92 организације из 22 града које чине асоцијацију насталу 2011. протоколјезначиомного. Поготову јер је реч о самоорганизовању оних који се скоро две деценије баве савременим стваралаштвом, а оснивачи им нису ни град ни република већ групе грађана.Споразум са министарством им је, између осталог,обезбеђивао дијалогорадуистатусуневладинихорганизација,али и о ширимпитањима наше културнеполитике. Како није написан у форми уговора, није био обавезујући ни за једну страну, па је раскид сарадње дошао као изненађење за ову уметничку групацију, међу којима су Центар за културну деконтаминацију, Културни центар „Град”, Киоск, Белдокс фестивал, Лице улице, Културни центар „Рекс”, Ремонт...

Како каже Милица Пекић из „Киоска”, здравом систему потребне су јаке институције и јака независна сцена, која би требало да буде простор преиспитивања, критике, коректива и експеримента. Потенцијал независног сектора лежи у флексибилности и оперативности, што мањка многим јавним институцијама.

– Раскид протокола значи само то да министарство не жели да настави дијалог са нама, да нас не види као релевантног саговорника и да теме које је протокол отворио нису од значаја за њихов будући рад. Надам се да је државни секретар Дејан Ристић, који нам се обратио писмом о раскиду, превидео да погледа списак чланица и градова у којима делујемо и да је то разлог због којег је брзоплето раскинут протокол, а ми означени као „ужи број представника цивилног сектора”.

Дејан Убовић из КЦ „Град” каже да не разуме зашто је министарство раскинуло сарадњу са Независном сценом.

Милица Пекић

– Разумео бих у само једном случају – да је раскид последица промишљене стратешке идеје о ревизији односа са свима и ревизији целе сцене. Дакле, неко каже:хајде да видимо „личне карте” свих и независних и „јавних”, њихов број запослених, годишњи буџет, број публике, састав публике, број програма, број остварених партнерстава у земљи и иностранству, визију и мисију. Сасвим сам сигуран да би било који министар здраве памети након добијених резултата овог скенирања сам предложио нови протокол –сматра Убовић и додаје:

– Ако неко мисли да ће идеје за боље функционисање целог система у култури доћи од стране „јавног сектора”, који је, да се не лажемо, добрим делом остао заточен у далекој прошлости и то у оковима максимално политизованог модела, рекао бих да се грдно вара. Све у свему, надам се да је цела ова прича о раскиду стварно продукт незнања, а незнање се опрашта. У том смислу, очекујем ускоро и да нам нови министар пружи руку.

Из Независне сцене поручују да се више неће враћати на протокол, али очекују да ће у новом формату и са новим предлозима обновити комуникацију са министарством. Прва следећа прилика може да буде конференција под називом „Место и улога цивилног сектора у савременој култури Србије и региона”, коју асоцијација организује 19. новембра у Културном центру „Рекс”, на коју су позвани Ивана Ћирковић, директорка Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом Владе Републике Србије, министарИван Тасовац и државни секретар Дејан Ристић.

М. Димитријевић