Јуриш на трећу плату

Неки чланови Одбора за културу Републике Србије тврде да је затегнутост између Министарства културе (МК) и Националног савета за културу (НСК), заправо сукоб бивше и садашње власти. Погрешно. Још погрешније је реч да се ту ради о рашчишћавању са политиком претходног министарства (Б. Петковић). Неки други у томе виде напетост између законодавне и извршне власти. Трећи налазе прикривање ужих интереса под плаштом општих.

У Закону о култури (2009), надлежности НСК-а и министарства нису прецизно одређене, тако да се поступак доношења одлука и сугестије преплићу. У пословима и задацима се наводи да НСК анализира и даје мишљење о стању у култури у Србији, као и сугестије у креирању културне политике, предлоге за развој и унапређење културних делатности; учествује у изради предлога стратегије развоја културе и даје, подвлачим, оцену извршења; предлаже критеријуме за стицање статуса истакнутог уметника, то јест истакнутог стручњака у култури; утврђује статус истакнутог уметника...

У практичном деловању НСК-а, мешање саветовања и одлучивања се још очигледније манифестује. Примера ради, када НСК захтева од МК да неку појаву, заправо изјаву о уметничким остварењима осуди или када настоји да готово одлучује о истакнутим уметницима или да ствара или изради стратегију културног развоја, све су то јасне индикације да НСК шири простор своје надлежности у правцу одлучивања. Ако се жали члан НСК-а да елаборат о стању српске културне баштине није прихваћен од министарства то значи да МК има право да одлучи негативно о том елаборату.

С друге стране и МК напушта своју надлежност одлучивања када оптужује НСК да нема предлога стратегије развоја културе. МК је одговорно за израду стратегије, а НСК учествује својим саветима.

Други проблем је, а шта би друго него плаћање рада чланова савета, па и НСК. Приговори једне и друге стране треба узети озбиљно. Сви чланови савета су запослени. Неки примају две плате. Ова надокнада била би трећи извор примања. Чињеница да савет саветује а не доноси одлуке, оправдава залагање за волонтерски рад чланова савета.

Спорови између НСК и МК могу се одредити као проблеми у комуникацији. Али, ништа тиме није речено. Проблеми су дубљи: бркају се надлежности што из непознавања прописа, што због политичких опредељења у формулисању предлога, мишљења и сугестија, што због уже струковних интереса уметничких група. А материјално-статусни положај чланова НСК-а (као и других савета) треба схватити као најснажнији израз духа времена који се изражава речима „јуриш на новац”.

*бивши државни секретар у Министарству културе и информисања