Juriš na treću platu

Neki članovi Odbora za kulturu Republike Srbije tvrde da je zategnutost između Ministarstva kulture (MK) i Nacionalnog saveta za kulturu (NSK), zapravo sukob bivše i sadašnje vlasti. Pogrešno. Još pogrešnije je reč da se tu radi o raščišćavanju sa politikom prethodnog ministarstva (B. Petković). Neki drugi u tome vide napetost između zakonodavne i izvršne vlasti. Treći nalaze prikrivanje užih interesa pod plaštom opštih.

U Zakonu o kulturi (2009), nadležnosti NSK-a i ministarstva nisu precizno određene, tako da se postupak donošenja odluka i sugestije prepliću. U poslovima i zadacima se navodi da NSK analizira i daje mišljenje o stanju u kulturi u Srbiji, kao i sugestije u kreiranju kulturne politike, predloge za razvoj i unapređenje kulturnih delatnosti; učestvuje u izradi predloga strategije razvoja kulture i daje, podvlačim, ocenu izvršenja; predlaže kriterijume za sticanje statusa istaknutog umetnika, to jest istaknutog stručnjaka u kulturi; utvrđuje status istaknutog umetnika...

U praktičnom delovanju NSK-a, mešanje savetovanja i odlučivanja se još očiglednije manifestuje. Primera radi, kada NSK zahteva od MK da neku pojavu, zapravo izjavu o umetničkim ostvarenjima osudi ili kada nastoji da gotovo odlučuje o istaknutim umetnicima ili da stvara ili izradi strategiju kulturnog razvoja, sve su to jasne indikacije da NSK širi prostor svoje nadležnosti u pravcu odlučivanja. Ako se žali član NSK-a da elaborat o stanju srpske kulturne baštine nije prihvaćen od ministarstva to znači da MK ima pravo da odluči negativno o tom elaboratu.

S druge strane i MK napušta svoju nadležnost odlučivanja kada optužuje NSK da nema predloga strategije razvoja kulture. MK je odgovorno za izradu strategije, a NSK učestvuje svojim savetima.

Drugi problem je, a šta bi drugo nego plaćanje rada članova saveta, pa i NSK. Prigovori jedne i druge strane treba uzeti ozbiljno. Svi članovi saveta su zaposleni. Neki primaju dve plate. Ova nadoknada bila bi treći izvor primanja. Činjenica da savet savetuje a ne donosi odluke, opravdava zalaganje za volonterski rad članova saveta.

Sporovi između NSK i MK mogu se odrediti kao problemi u komunikaciji. Ali, ništa time nije rečeno. Problemi su dublji: brkaju se nadležnosti što iz nepoznavanja propisa, što zbog političkih opredeljenja u formulisanju predloga, mišljenja i sugestija, što zbog uže strukovnih interesa umetničkih grupa. A materijalno-statusni položaj članova NSK-a (kao i drugih saveta) treba shvatiti kao najsnažniji izraz duha vremena koji se izražava rečima „juriš na novac”.

*bivši državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja