Културни рат или рат за паре

– Ви сте тек петнаест минута на власти и сигурно вам на вратима кабинета још пише „Браца Петковић“. Али ваш медени месец сада је завршен – рекао је Синиша Ковачевић (ДСС) Ивану Тасовцу на скупштинском Одбору за културу прошлог уторка, који је протекао у двоипосатној расправи између

чланова овог одбора, Националног савета за културу и министра културе.

Тасовац је, каже Ковачевић, дочекан „унисоно, с радошћу и захвалношћу“, он цени министров „уметнички и менаџерски педигре“, али, по њему, чак ни Тасовац неће моћи сам да реши нагомилане проблеме наше културе.

Нерешене проблеме није тешко навести. Док је прослава Миланског едикта добила димензију националне феште, Народни музеј и Музеј савремене уметности годинама не раде, Бемус замало да буде отказан, а ситуација са конкурсима за директоре се компликује. У Народном позоришту се расписује већ трећи конкурс, а у Народној библиотеци је поновљен јер нико не испуњава услове. То је како се нагађа и био циљ и прилика за ухлебљење партијских кадрова. Буџет за културу далеко је од један одсто, а влада и даље не увиђа штету која настаје због неулагања у ову област.

Писац Дејан Стојиљковић, који није члан ових тела, коментарише за наш лист да култура само дели судбину државе. – Каква држава, таква и култура. Установе културе су кадровске депоније где странке запошљавају некомпетентне људе, а негативна селекција царује – сматра овај писац и додаје да један човек, ма како квалитетан био, не може много да уради.

– Док је био опозиција Тасовац је навикао да критикује. То је синдром навијача који стоји на трибинама и негодује што фудбалери пропуштају шансе. Међутим, када обују копачке, па почну да га ударају по цеваницама, настаје друга прича. Њему се управо то дешава. Култура треба да изађе на тржиште, и све док глумац буде чиновник у позоришту, као и писац или оперски певач, нема нам помоћи. Тржишни принцип би ослободило буџет и од тог новца покрили би се непрофитни догађаји и капитална издања, концерти класичне музике и стипендије за таленте. А код нас су сви мислили да неће бити српске књижевности ако не буде великих државних издавача – „Рада”, „Просвете”, „Бигза” – истиче Стојиљковић и додаје да има компетентних људи, као што је Емир Кустурица, али то је, додаје, усамљени случај.

 – Ако партијски човек није залепио довољан број плаката да би постао директор водовода, онда га пошаљу да буде директор библиотеке. Тако је било код Милошевића, исто је и данас. Београдског протеста уметника нико се више не сећа, а када уметници почну да одлучују о институцијама, поједе их сујета, јер сваки мисли да је Леонардо да Винчи или Достојевски – истиче Стојиљковић и наглашава да му није јасно шта се дешава између Министарстава културе и Савета за културу.

У чему је природа неразумевања на релацији министарство–савет?

Две и по године чланови савета за културу министарству шаљу сугестије за креирање културне политике, а оно их, како кажу, не узима у обзир. Штавише, министарство писменим путем упозорава савет да не може јавно да критикује рад ове институције.

– Министарство културе критикује савет зато што савет критикује њих. Савет постоји да укаже шта власт не ради добро. Ми треба да бранимо савет од оних на власти, који почну да примењују своју моћ – рекла је Нада Колунџија (ДС) на Одбору за културу.

Тасовац није одговорио на питање зашто предлози савета „чаме“ у министарству, али је рекао да је на његов предлог повучен предлог закона о изменама и допунама Закона о култури, по коме чланови савета имају право на накнаду за рад. Овај предлог је требало да ступи на снагу 1. јануара 2014. године. Чланови савета су једно време добијали апанажу (десет месеци), према дискреционом праву министра Братислава Петковића.

– Управо присуствујемо гашењу овог независног тела – сматра Горица Мојовић. – Некада је била подела на родољупце и родомрсце, а садашњи министар као да жели да каже да у савету седе користољупци, којима је битна само апанажа, што је увредљиво. Овде је реч о озбиљној манипулацији. Они нису аморфна маса, већ људи са именом и презименом – додала је Горица Мојовић.

– Ја се слажем са Тасовцем. Издвојити годишње 14 милиона и 200.000 динара за апанаже – то вређа интелигенцију – рекао је редитељ Срђан Драгојевић (СПС). – Учешће у савету треба да буде част, а ко неће да ради бесплатно нека иде – предлаже Драгојевић.

– У другим саветима чланови добијају  70–170.000 динара месечно. Да ли је то морално оправдано када се имају у виду порески обвезници – питала је Мирјана Драгаш из СПС-а.

– Ако мислите да људи треба да раде бесплатно, надам се да ћете им дати сопствени пример – узвратила је Весна Марјановић (ДС).

– Пошто сам у октобру снимао филм, инсистирао сам на томе да плату добијам од новембра. Надам се да вам се свиђа мој лични пример – одговорио је Драгојевић.

Поводом предлога министарства да савет напусти просторије министарства и да се врати оснивачу – Скупштини Србије, реаговао је је Слободан Вујовић, члан Савета за културу:

– Можемо ми да се састајемо и у парку, ако нас не желите. Активно смо радили на нацрту стратегије развоја културе, слали решења, али без одговора. Овде недостаје добра воља – рекао је Вујовић.

– Пожељни су овакви дисонантни тонови. Министарство треба да настави комуникацију са саветом али путем дописа – рекао је Тасовац, који је после уводног говора углавном слушао изјаве других учесника. Он је такође рекао да „новац није једини, па чак ни наш највећи проблем“. Храбра изјава, јавност једва чека њену потврду и опипљиве резултате.

На крају ове полемике стекао се утисак да министарство и Савет за културу паралелно раде на два колосека, што је у ситуацији овдашње урушене културе –луксуз.

Мирјана Сретеновић

-----------------------------------------------------------

Савет за културу

Чланови Националног савета за културу јесу: академици Исидора Жебељан, Душан Ковачевић, Миро Вуксановић и Душан Оташевић, редитељи Горан Паскаљевић, Жарко Драгојевић, Карољ Вичек и Егон Савин, композиторка Ивана Стефановић, сликар Милета Продановић, преводилац Душко Паунковић, сценограф Александар Денић, библиотекар Весна Ињац-Малбаша, продуцент Мирослав Могоровић, Слободан Вујовић (АКУД), архитекта Марина Нешковић, историчар уметности Милица Тодоровић. Оставку су поднели политиколог Мухедин Фијуљанин н професорка примењене уметности Гордана Комад-Арсенијевић.