Ко је кум, чије су паре

Подгорица – Станко Суботић Цане, контроверзни српски бизнисмен за којим је МУП Србије расписао међународну потерницу због утаје пореза и кријумчарења цигарета, први пут од избијања афере "Мрежа" јавно се огласио прексиноћ, и то посредством изјаве упућене црногорској новинској агенцији МИНА. Његова тврдња како иза напада на њега стоје Влада Србије и премијер Војислав Коштуница, јуче се различито тумачила у црногорској јавности. Док поједини аналитичари сматрају да је Суботићево објашњење "на месту", други, пак, износе теорију према којој се ово реаговање може подвести под "политикантство", јер "ако Влада Србије, наводно, има пик на Суботића због његових веза са Црном Гором и некадашњим премијером Милом Ђукановићем, како онда објаснити ко је покренуо процес против самог Ђукановића и то не само пред правосуђем у Барију, него и на неколико места у Европи". По том гледању, круг се ипак не да затворити на краткој релацији Подгорица – Београд, како то Суботић сугерише.

Посебну пажњу овде је привукла Суботићева оптужба на рачун председника опозиционог Покрета за промјене, Небојшу Медојевића. Суботић сматра да је Медојевић укључен у кампању против њега и Црне Горе, те како "Медојевићеве инсинуације вероватно служе даљим напорима власти Војислава Коштунице да сатанизује Црну Гору стварањем медијске слике о њеној наводној криминализованости".

– Медојевић је тој политици служио и као портпарол "земунског клана", а данас је и најнаивнијима јасно да је тај клан био извршилац политичке одлуке о ликвидацији бившег премијера Србије Зорана Ђинђића – тврди Суботић. – Новац о којем се ових дана говори по београдској и црногорској штампи је мој, а не црногорске владе, што би желели да сугеришу самозвани моралисти. Зарадио сам га легално. Имао сам регуларне уговоре о дистрибуцији цигарета са реномираним произвођачима као што су БАТ и Рејнолдс.

Он је прецизирао да је робу коју су му "регуларно продавали, такође регуларно допремао у Луку Бар", те да су на уласку за ту робу плаћене све дажбине које треба да се плате за робу намењену домаћем тржишту.

– У то време, сви који би требало да плате нешто према иностранству морали су, уз дозволу Министарства финансија, новац изнети у готовини и положити на банкарски рачун. То нисам радио само ја. Мислим да овде ја ипак нисам главна мета. Биће да је ово још један обрачун са Црном Гором оних који су патолошки опседнути њеном независношћу, као што су некад били Ђинђићем, све до његове смрти – навео је Суботић

У Црној Гори има доста оних који резонују да је готово истовремено покретање истраге, а затим расписивање Интерполове потернице за Станком Суботићем због шверца цигарета, и окончање прелиминарне истраге тужилаца из Барија против некадашњег црногорског премијера и председника Мила Ђукановића због истог дела, део велике кампање коју је Европска унија покренула против кријумчара цигарета.

Спекулише се да је посреди синхронизована акција више националних полиција, уз низ тајних операција вођених од најразличитијих обавештајних служби, тужилаштава, финансијских полиција из више земаља и економских експерата, чији је задатак пресецање сивих токова новца.

Којим су све каналима цигарете убациване у Србију и Црну Гору, а одатле брзим глисерима на италијански део Јадрана и даље у земље Европске уније, до сада није у потпуности познато. Тако се, између осталог, помиње рута од истарских до црногорских лука, затим правац Ровињ – Бајаково – територија Србије, па ноћни летови транспортних авиона до аеродрома у Подгорици и Тивту...

У то се уклапају информације из полицијских извора "Политике", који тврде да поседују доказе како је предузеће "Јапан тобако интернешенел трејдинг СА" из Женеве (Шемин Ру 111) било умешано у илегалну производњу цигарета марке "монте карло", чији је власник лиценце "ЈТИ инк" из Токија, као и да је у послове трансакције везано за илегалну производњу ових цигарета било умешано и предузеће "Зидершимика АГ" из Тризена у Швајцарској.

– У времену пре него што је спољне послове корпорације "РЈ Рејнолдс тобако интернешенел СА" из Женеве купила јапанска компанија "ЈТИ инц", ова швајцарска компанија је испоручивала веће количине цигарета из свог производног програма, а пре свега "монте карло", купцима на подручју Србије и Црне Горе – каже наш извор, тврдећи да фирме из тада заједничке државе Србије и Црне Горе "у својим пословним књигама нису приказали све количине цигарета које су купили код овог произвођача, нити су евидентиране код српских и црногорских царинских органа".

Такође истичу како за сада располажу подацима да је српски држављанин Боро Дураковић извесно време радио у "Рејнолдсу СА" у Женеви и на одређен начин био умешан у ове пословне трансакције заједно са Станком Суботићем, који у Швајцарској има боравиште на адреси Терас де Лорд Бајрон 21 у Женеви.

Наш саговорник говори и о набавци и илегалној трговини цигаретама "предузећа ’Кофас из Бара и ’Арарат’ из Никшића, која су имала пословни аранжман са Тутунским комбинатом из Прилепа у Македонији".

"У периоду од 2001/02. године у Тутунском комбинату у Прилепу ова два црногорска предузећа извршила су набавку веће количине цигарета – око 350 шлепера – које су пребачене на територију Србије, а затим је лажно приказан излаз цигарета на Косово и Метохију. Постоје основане сумње да су цигарете дистрибуисане на територији Србије, Црне Горе и Италије", тврди извор "Политике".

Према документацији добијеној од бугарских царинских и полицијских органа, српски органи су утврдили да су од 1998. до 2000. године упућене велике количине цигарета, око 120.000 картона, из Луке Бургас у Бугарској ка Луци Бар у Црној Гори, као крајњој дестинацији. Само је мањи део цигарета транспортован теретним камионима македонских регистарских ознака од Бугарске, преко Македоније и Косова, до Црне Горе. И у овом случају постоји сумња да су цигарете пласиране на тржишта Србије и Италије.

Бродове који су транспортовали цигарете од Бургаса до Бара ангажовало је једанаест предузећа – ММС, "Итерсити трејд", "Маврикос импорт", "Гулф игл трејдинг", "Каргон" и "Ред грув трејдинг" са Кипра, "Секап", "Карелиа тобако" и "ЈМ Долфин Зеа Марина Пиреј" из Грчке, као и "Итернешенел бизнис" из Либана и "Интерсити трејд" из Бургаса, док су као продавци цигарета евидентиране фирме "Каргон корпорејшн", "Итерсити трејд ЛДТ", "Спетема трејдинг ЛДТ", "Дафне шипинг енд трејдинг ко", "САСС ентерпрајзис ЛТД", "Христакис Блисис" и "Гулф игл трејдинг" са Кипра. Међу њима су и ММС из Либанона, као и "Дафне шипинг енд трејдинг ко", "Секап СА", "Карелиа тобако ЛТД", "Маврикос импортс СА" и "ЈМ Долфин СА" из Грчке.

На списку бугарских цариника и полиције нашло се и 26 бродова који су превозили овај терет до барске луке.

Прича о компанији "Рејнолдс" и кријумчарењу цигарета балканском рутом у јавност је доспела и преко експерата Европске комисије који су у тужби против ове планетарне корпорације Обласном суду Сједињених Америчких Држава у Њујорку навели како је "РЈР потпомагала четири велике муштерије за продају њихових производа италијанској криминалној групи преко Црне Горе". Та четири клијента, позната као легендарна четворка су Гилберт Лоренс, Луис Гарсија Маноло, познатији као Ил Шпањоло, Патрик Лаурент и Патрик Мониер. Сваки од њих је имао овлашћење пренето од ексклузивних власника лиценци из Црне Горе, односно предузећа "Монтенегро тобако транзит" (МТТ). На другом нивоу су сарађивали са "завереницима који су били, у ствари, представници италијанских мафијашких удружења, укључујући Ђерарда Куома, Гуљелма Кијаву, Аугуста Арћеласкија, Грегори Цорцакиса, Ћира Мацарелу, Франческа Прудентина и остале".

Они тврде да су подгоричку компанију МТТ основали чланови италијанских криминалних организација у сарадњи са Владом Црне Горе.

"Компанију је званично одобрила Агенција за стране инвестиције која је радила под специјалном заштитом Мила Ђукановића. Користећи банке у Швајцарској и Лихтенштајну они су усмеравали новац италијанских мафијашких организација у југословенску федералну владу и Владу Црне Горе. Новац зарађен од продаје лиценци италијанских криминалних организација достизао је стотине  америчких долара по пакету цигарета", каже се у документу.

Представници "Рејнолдса", тврде они, долазили су у Црну Гору по службеној дужности како би надгледали транспорте цигарета и услужили купце, пратили утовар и истовар својих производа, а повремено су позивали заверенике у Женеву, где су имали састанке са извршном влашћу "РЈР интернешенел".

О швајцарској вези говори се и у образложењу пресуде "италијанском пословном човеку" Ђерарду Куому, који је у првостепеном поступку осуђен на седам година затвора због међународног кријумчарења цигарета.

"Следећа и уједно финална фаза, представљена је изношењем новца у Швајцарску, новчаних средстава сакупљених од стране криминалних организација за потребе финансирања црногорских власти, оних истих власти које су овластиле испрва Владимира Бокана, а потом Франка Дела Тореа и четири власника дозвола да делују на територији Црне Горе, који су у овој земљи наишли на гостопримство, и добили заштиту од стране државе", наведено је, између осталог, у образложењу пресуде коју је потписала судија Кјара Ћивитано.