Препоруком против грознице „западног Нила”

Новембар је а комарци нам још дахћу за вратом. Као за инат, управо ове године, када смо били на прагу проглашења епидемије грознице „западног Нила”, летеће крвопије и у јесен настављају да нас море. Чини се да за разлику од претходних сезона не намеравају да се повуку у зимски сан него и даље под окупацијом држе наше собе за спавање.

Те кућне врсте комараца јесу оне које преносе потенцијално смртоносни вирус од којег су ове године, до 23. октобра, оболеле 302 особе, а умрло 35, што је, у обе категорије, око четири пута више него 2012.

У београдском Заводу за биоциде и медицинску екологију, који је летос мотрио на евентуалну појаву вируса у 26 градова, уверавају да комараца ове јесени нема више него ранијих година и да се људима тако само чини јер су се нахватали страха од болести.

Чак и ако је истина да су нам у том страху нарасле очи, то је одличан подсетник да је ово крајње време да се држава организује како би следеће године спремније дочекала избијање грознице и предупредила епидемију.

Изгледа да ће републичка власт умирити савест тако што ће локалним самоуправама упутити прпоруку којом ће пребацити одговорност на њих, а управе многих градова ће се вероватно поново позвати на то да немају новца да смање ризик од болести.

И тако, нико неће бити крив што се ништа не предузима. Али, ако одрасле комарце не будемо, како стручњаци саветују, сузбијали по кућама и у току зиме, а ларве затирали већ од пролећа, може се догодити да се наредног лета грозница поново врати четири пута јача.

Министарство здравља је, бар преко медија, позвало локалне самоуправе да на време сачине план и обезбеде новац за заштиту од комараца у идућој сезони. Министарство регионалног развоја и локалне самоуправе намерава да свим градовима проследи тај допис Министарства здравља.

На то ће, судећи по првом коментару из Сталне конференције градова и општина (СКГО), добити одговор: „Да смо могли, урадили бисмо то и раније.”

– Има градова који претходних година нису у својим буџетима ни планирали сузбијање комараца, јер новца није било довољно. Општинске касе су сада празније него раније. Не видим како ће општине у хроничној беспарици следеће године одједном успети да нађу средства – каже Љубинка Калуђеровић, секретарка одбора за заштиту животне средине СКГО.

Као помоћ од државе, локалне самоуправе ће и у 2014. години моћи да рачунају на то да ће помоћу новца Министарства здравља Завод за биоциде и медицинску екологију, како најављује његова директорка др Драгана Деспот, надзирати 26 градова да би се уочила евентуална појава вируса.

Та установа ће, каже др Деспотова, овог месеца организовати састанак са представницима свих општина да би их посаветовала како да се носе са вирусом и поново их упозорила на нужност налажења новца за акције сузбијања комараца.

Ни Министарство пољопривреде више не превиђа опасност од грознице „западног Нила”, па је одлучило да нађе новац којим би Управа за ветерину пред идуће лето отпочела мониторинг над птицама, у којима се вирус зачиње, а одатле прелази на комарце који га даље преносе на човека.

Мотриће се и на коње и живину, који бивају заражени и пре људи, па су један од првих индикатора да се болест шири.

Зашто Управа за ветерину и лани није пазила на те врсте као што је радила претходних година, у министарству нису објаснили. Незванично, због „бушне” касе тада су покушавали да уштеде, иако је грозница још пре две године однела девет жртава од укупно 71 пацијента, тако да се знало да смо у опасности.

Пре неколико месеци Зорица Новаковић, директорка Управе за ветерину, смењена је уз неколико званичних образложења од којих је једно било управо то што је изостао надзор над врстама које су „резервоари” вируса „западног Нила”. Из тога би, ваљда, следило да она није ни предложила да се тај мониторинг уврсти у годишњи програм управе.

Друга могућност јесте да је то уредно затражила од надређених у министарству и да је била одбијена. Потом је кривица сваљена на њу, пошто је ионако преломљено да је смене због свих осталих, јачих разлога, међу којима је у саопштењу министарства, којим је објављен њен одлазак, овај пропуст заузео тек последње место.

Локалне самоуправе би као помоћ од државе требало да добију и бесплатан препарат за сузбијање ларви комараца. То средство је Министарство животне средине још 2008. године набавило у великим количинама и бесплатно га ставило на располагање свим општинама које не могу себи да приуште да га купе.

Али, без обзира на ту беспарицу, према подацима министарства, ниједан град није летос затражио да добије део препарата. У ресору Зоране Михајловић до јуче нису успели да провере колико је уопште те супстанце остало за наредну сезону, као ни још један битан податак – коме би општине требало да се обрате ако је желе.

Јер кад је 2012. године формирана нова власт, неке области су из Министарства животне средине пренете у надлежност Министарства природних ресурса, тако да је, како нам је речено, могуће да би локалне самоуправе морале да позову кабинет Милана Бачевића, a можда и Министарство локалне самоуправе или Министарство здравља.

Ваљда ће се до пролећа, кад би морало почети сузбијање ларви, сазнати која је права адреса на коју локалне самоуправе могу да се обрате за ту помоћ.