Тражим смену, не знам чију

Ниш – Више од десет дана протестовали су студенти Медицинског факултета Нишког универзитета. Захтевали су да сви који имају минимум 48 бодова буду уписани на студије које се финансирају из буџета државе, да се смање дажбине приликом уписа и поново уведе „социјална категорија” студената. Тражили су и да се измени начин и створе бољи услови за студирање медицине на енглеском језику, али и да се о свему томе преговара с деканом факултета проф. др Стеваном Илићем како да се реше студентски проблеми.

До тог сусрета очи у очи није, међутим, дошло током протеста, али је зато студентима подршку пружио претходни декан проф. др Милан Вишњић, што је указивало на закључак да и око студентских захтева, а вероватно и због многих других ствари, постоји размимоилажење између бившег и садашњег декана, односно претходног и актуелног руководства на факултету. Да је тако потврђено је три дана касније – својим захтевима који се тичу само проблема око студија, група нишких медицинара у протесту додала је још један – затражена је оставка декана проф. др Илића.

Тај захтев још више је скренуо пажњу јавности на исказано незадовољство студената Медицинског факултета и, чинило се у први мах, знатно уозбиљило дотадашњи протест, иако се из најближег окружења декана факултета могла чути оцена „да је протест неозбиљан”, као и „да су студенти изманипулисани и подељени”. Због свега су се проблемом овог нишког факултета позабавили и у Министарству просвете и науке Србије. Пре два дана, у суботу, на разговоре са студентима у протесту и садашњим руководством факултета лично је дошао министар проф. др Томислав Јовановић.

Током разговора договорено је да се протест прекине, да студенти крену на наставу и да се њихови захтеви око услова уписа и студирања испуне. О оставци декана није се разговарало јер је то, објашњено је, посао Савета факултета, а не студената.

Пред долазак министра у Ниш догодило се, међутим, нешто веома чудно. Студенти су организовали потписивање петиције за смену декана проф. др Стевана Илића. Позвали су да им се придруже и професори, асистенти и други сарадници у настави, као и административни радници ове високошколске образовне и научне установе. Тако је прошлог четвртка међу студенте у протесту дошао и декан факултета. Како нико на њега није обраћао пажњу, пришао је месту потписивана петиција и представио се као радник факултета и бивши студент. Упитао је студента испред којег је био папир да ли и он може да потпише петицију и добио потврдан одговор. Пошто се потписао, декан је истог студента упитао да ли треба да покаже неки лични документ и да се тако идентификује, а овај му је одговорио да се признају само лична карта или индекс. Поред свог потписа уписао је број 1.610 из свог студентског индекса који је показао дежурном студенту, захвалио и кренуо ка излазу.

На вратима ове просторије факултета, пред новинарима који су стајали по страни, проф. др Стеван Илић упитао је медицинаре у протесту зашто се потписује петиција. Неколицина од педесетак присутних академаца углас је одговорила да се тражи смена декана! Док су новинари ћутали проф. Илић је гласно констатовао „да онда, пошто је и њему омогућено да то учини, петицију може да потпише свако, чак и неко ко сврати са улице”. На овај коментар одреаговале су две студенткиње питањем: „Извините, а ко сте ви?”.

Др Стеван Илић поново је извадио из џепа свој индекс и показао најближим студентима, који су одједном занемели пошто су прочитали име и презиме. Декан се онда се окренуо према новинарима и само насмејао.

У ваздуху је остала да лебди дилема колико је потписивање петиције заиста озбиљно и да ли је то уопште била само идеја студената.