Америка страхује од руског ГПС-а

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – „Џи-Пи-Ес” (ГПС) – систем за глобално позиционирање – постао је приступачан уређај за личну навигацију а већ је и део сваког напреднијег мобилног телефона.

Реч је о технологији свакодневице, упркос томе што је развијена и што јој је примарна сврха да наводи ракете и прецизно лоциране мете.

ГПС је превасходно амерички систем, са мрежом сателита и земаљских станица, па и нека врста монопола, а у Вашингтону би да тако и остане, судећи према најновијем заплету који је изазван амбицијама Русије да развије сопствени и захтевом да у ту сврху у САД постави неколико мониторских станица.

То подразумева посебне, добро обезбеђене грађевине са компјутерима изнутра и антенама споља. Многобројне агенције овдашње владе које по процедури тај захтев треба да размотре сматрају да је то „врућ кромпир”, док Пентагон и ЦИА са своје стране, како пише „Њујорк тајмс”, воде кампању да се Руси одбију.

Не само зато што би мониторске станице потенцијално могле да буду и шпијунске. Чак и ако се утврди да нису, зашто би Америка Русији помагала да јој постане конкурент за нешто што је важно не само са војног аспекта, него и економског. Јер глобална примена америчког ГПС система подразумева и одређене индустријске и тржишне предности.

О томе по свој прилици размишљају и Руси (као и Кинези и Европска унија који такође развијају своје варијанте ГПС), а „Глонас”, како се назива руски систем, наводно је један од приоритета председника Путина. Једну мониторску станицу су већ поставили у Бразилу, а споразуми о томе очекују се са Шпанијом, Индонезијом и Аустралијом.

САД такође имају станице широм света, али ниједну у Русији. Може ли Вашингтон глатко да одбије овај захтев Москве, а да додатно не уруши ионако погоршане односе у околностима кад је руско партнерство у неким глобалним стварима (Иран, Сирија, повлачење из Авганистана преко руске територије) ипак неопходно?

Очекује се додатно (ре)позиционирање.