Ђачки прегледи не откривају срчане мане

После смрти седмогодишњег дечака Д. Б. из Новог Сада, који је преминуо од срчаног удара у петак на часу физичког васпитања у ОШ „Бранко Радичевић”, што је потврдио и обдукциони налаз, велики број родитеља се са зебњом распитивао код лекара о томе шта могу да учине за своју децу како се таква трагедија не би поновила.

У Србији се сваке године роди између 450 и 550 беба код којих се утврде срчане мане, што је осам на хиљаду живорођене деце, а највећи број случајева је потпуно бениган и може лако да се реши уз лекарску помоћ. Педијатри објашњавају да изненадну срчану смрт могу да изазову различити узроци, као што су урођене аномалије срца, промене на срчаним коморама, вирусна обољења овог органа, или проблеми попут аритмија, који настају као последица електричног поремећаја рада срца. Питање је, међутим, да ли се на систематским прегледима може открити ризик по здравље малишана.

Кардиолог професор др Вишеслав Хаџи-Тановић, председник Удружења приватних лекара Србије, тврди да на обичним прегледима није могуће утврдити да ли дете има неку срчану ману или вирус, јер за то нису довољне слушалице, стетоскоп и апарат за притисак. Он напомиње да срчана мана може да промакне лекару, као и да би родитељи требало да примете симптоме који говоре да малишан има проблем. Знаци који о томе говоре су брзо замарање детета, затим када малишан чучне да се одмори после напора, када стане да дође до даха после кретања узбрдо, као и када често пребледи.

– Смрт дечака на часу физичког васпитања је већ двадесети забележени слични случај особе која је умрла на овај начин, у последњих десетак година. Моја је препорука да се, посебно код деце која се баве спортом, ради ултразвук срца и тест оптерећења,на коме се симулира напор какав би особа имала на терену. Она се стави у амбулантним условима да вози бицикл или да трчи на траци, а уједно се прикључи на монитор који показује откуцаје срца или ниво крвног притиска. Чим се појави поремећај, процес се зауставља. Дешава се да тада некоме и позли. То је веома битно, јер детету или одраслој особи тада саветујемо да ли сме да се бави неким спортом или колико сме да шета. Дешава се и да дете буде добро на прегледу, а онда случајно добије коксаки вирус или неку виремију и премине када истрчи на терен. Зато је добро такве прегледе понављати на шест месеци. Погрешне су одлуке тренера да, када детету није добро, они настављају да га терају да трчи и да на тај начин превазиђе кризу, као и да се тако „челичи”. Тада може да дође и до смрти – наглашава др Хаџи-Тановић додајући да наставнике физичке културе и тренере посебно треба едуковати како могу да реанимирају дете док не стигне прва помоћ.

Сличног је мишљења и асистент др Владислав Вукомановић, кардиолог из Института за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић”, који истиче да би било неодрживо уколико би сва деца школског узраста у оквиру систематског прегледа одлазила и на снимање ултразвука срца и на тест оптерећења. Наш саговорник напомиње да је то оправдано само онда када у некој земљи дође до велике учесталости неког обољења, па се спроводе скрининзи.

– Код нас није велика та учесталост да се свима ради, али би требало код оних малишана који почињу да се активно баве спортом, што може да буде окидач за оне који имају неко обољење – рекао је др Вукомановић.

Уколико педијатар примети да дете има неки шум на срцу, упућује га код кардиолога у дечју болницу. Ипак, неки домови здравља код сумњивих случајева сами раде ултразвук срца и ЕКГ налаз, па тек онда шаљу пацијенте специјалистима.

Према речима др Славице Калезић-Милошевић, педијатра и директорке Дома здравља „Палилула” у Београду, треба едуковати педијатре по Србији како би сви могли да раде ове врсте прегледа код деце где је примећен неки проблем.

– Увек постоји могућност да се код некога јави синдром изненадне срчане смрти, али је мање таквих случајева уколико се код детета уради ултразвук и ЕКГ. У Београду су педијатри пролазили кроз „Спортиш програм”, па су се едуковали. Чим се примети проблем код детета, забрањује му се да се бави спортским активностима. Код једне девојчице сам у 17. години утврдила проблем са срцем, а бавила се пливањем, као и код једног четрнаестогодишњака коме је буквално живот био угрожен – каже наша саговорница у чијој се установи већ 15 година обављају такви прегледи.

----------------------------------------------------------- 

„Систематски” деценијама исти

На систематске прегледе деца одлазе пре поласка у школу, у трећем и седмом разреду основне школе, као и у првом и трећем у средњој школи. На њима се дечацима и девојчицама мери тежина, висина, притисак, узима се крв, гледа се стање очију, кичме и стопала, „слуша” се рад срца и плућа. Такви прегледи се раде деценијама уназад по сличном принципу, па их је потребно модернизовати и осавременити, то јест да се на ону децу која имају факторе ризика, чији су чланови породице имали проблеме, или која се активно баве спортом, обрати више пажње и да се пошаљу на додатне прегледе.