Основац пије воду

Наша прва молба и порука ауторки текста била би: пишите – само нека буде професионално коректно.

Наравно, не умемо ми порезници тако добро и вешто да саставимо причу као госпођа Петровић-Стојановић, која уме чак и незнање или лошу намеру, „враг би га знао“ шта је од то двоје, да испише и упакује као став и оцену.

Тако, пише да „одлука да се Кинези упозоре“ може да значи и очекивање, чије – није прецизирано, да порезници „следећи пут свима њима пошаљу извињење што ће морати да их деранжирају и дођу да их преконтролишу“, а све у часу када ми порезници, наводи ауторка, признајемо да можемо да наплатимо „тек девет одсто укупних пореских дугова од око 602 милијарде динара“.

Слободни смо да учинимо поређење у форми питања. Колика ли је тек кривица МУП-а када годинама најављују контролу возача који евентуално возе под дејством алкохола, када детаљно саопштавају када ће проверавати техничку исправност возила или када свакодневно саопштавају на којим путним правцима и деоницама ће бити постављене радарске контроле?

Видеће већ они „свога Бога“ ако седне госпођа Петровић-Стојановић па их приупита текстом, као нас порезнике, зашто они све то најављују... Али, добро, ево, признајемо, криви смо што смо најавили проверу и на тај начин омогућили да се део трговаца врати у законске оквире издавања фискалних рачуна и пре него што ми дођемо у контролу.

Јасноће ради, према важећим нормама, власник радње је дужан да у случају одмора, привременог затварања или промене радног времена обавести „надлежни орган“. Значи да не може произвољно затворити радњу и написати да је на одмору, на путу, да нема директора... а да му то није одобрено у складу са законом.

Нека буде да је Пореска управа грешна што није претпоставила да ће све кинеске радње у тржном центру, због најављене контроле, бити затворене на начин који није у складу с прописима. Иначе, признајемо и да ми заиста нисмо имали намеру да „јуримо лопове“ јер мислимо да власници кинеских радњи то нису.

Е сад, какве везе има контрола и неиздавање фискалних рачуна с дуговањима компанија од 602 милијарде, тешко је одгонетнути, то ваљда само разуме потписница текста. Ми бисмо да приметимо да су поређење и закључак непримерени, личе на (не)знање основца који пије воду, а не зна шта је Н2О.

Иначе, сви ти дугови су настајали годинама и не сећамо се да је ауторка новинарски храбро прозивала неплатише. Тек последњих месеци ми садашњи порезници први пут смо у последњих пет-шест година без остатка евидентирали и у складу са законом третирали и велике дужнике, па је последица таквог рада и наплата дуга блокадом рачуна.

Све што није наплативо јесте законски основано (реструктурирање, стечај итд.), па Пореска управа, зато што не доноси и не тумачи норме већ их само примењује, не може да наплати законски ненаплативо.

На крају, молимо потписницу текста да не брине поводом контроле кинеских радњи. Обећавамо, стрпљиво и смирено ћемо започети посао контроле, наредних дана, сигурно привести крају.

Биро за информисање Пореске управе Србије